UDRUŽENJE „LJUBAV I NOSTALGIJA“ NA POSEBNOM ZADATKU Mesto gde caruju igla i konac

Pod mentorstvom Višnje Knežević, kojoj je bavljenje ručnim radom sticajem okolnosti, postalo životni poziv, u njenoj radionici u Ulici mitropolita Stratimirovića 78, u kojoj nastaju odevni predmeti pred kojima zastaje dah, utorkom, sredom i četvrtkom okupljaju se pripadnice lepšeg pola različitih dobi, uče ono što ih zanima od ručnih radova, ne vodeći računa o vremenu. 

– Prvo udruženje sam osnovala 2017. pod nazivom Volinčanka, po selu Volinje u Hrvatskoj u kom sam odrasla – priča Višnja Knežević. – Radilo je istovremeno sa preduzetničkom radnjom „Kreativa”, koju sam takođe formirala.  Žene iz udruženja su vezle, a „Kreativa” je  plasirala komade garderobe koje sam kreirala. Za vreme pandemije koronavirusa sam sve zatvorila jer je bilo nemoguće raditi. Po prestanku pandemije sam počela da razmišljam o sebi. Shvatila sam da sam u godinama kada treba da prenesem svoje znanje na druge. I tako sam ponovo osnovala udruženje. Nazvala sam ga „Ljubav i nostalgija“, jer ručni rad tako doživljavam, kao ljubav i nostalgiju pošto sam u ranom detinjstvu počela da se njime bavim. 

Njen prvobitni plan je bio da radi sa školskom decom, ali se ispostavilo da zbog smenskog rada to nije izvodljivo u prostorijama škole. Tražeći odgovarajući prostor obratila se opštini, no kako nije dobila odgovor u dogledno vreme, obezbedila je uslove za obuku polaznica u svojoj radionici. Međutim, kako će u njoj ubrzo postati tesno zbog nove mašine, razmatra druge opcije kako bi mogla da radi sa decom na drugom mestu i to besplatno.

Kaže da se iznenadila koliko je bilo zainteresovanih za obuku. Među njima veliki je broj Novosađanki, ali zbog udaljenosti, ipak pre svega dolaze Karlovčanke. Penzionerka Draginja Novoselac je najredovniji polaznik, koja je nakon prestanka pevanja u crkvenom horu na ovaj način počela da ispunjava vreme.  

– Najveće je interesovanje za vez – kaže Višnja. – Deca vole vez mada je njima teško zadržati pažnju. Posle sat i po hoće nešto drugo da rade. To je posao koji vas traži na duže, ne možete mu se posvetiti na pet minuta, ali deluje vrlo smirujuće. Naše radionice liče na prelo. Dok radimo razgovaramo i svi zaboravimo svakodnevicu. To je način i da se deca sklone sa ulice. 

Sa šivaćom mašinom koja je neizostavni deo onog čime se bavi, počela je da se druži u vreme rata devedesetih. Da bi kao samohrana majka sa sinom preživela krpila je, skraćivala kome je šta trebalo. Kada se priključila izbegličkoj koloni nije znala šta će sa šivaćom mašinom, ali se ubrzo dosetila, spakovala ju je u transportnu torbu i sa njom došla u Srbiju. Ponovo se posvetila ručnim radovima videvši da ima kupaca za takvu robu. Prvobitno je svoje rukotvorine prodavala po manifestacijma. Kada je omogućeno samozapošljavanje otvorila je firmu. 

– Govorili su mi da to ne činim jer ću teško opstati. Međutim, demantovala sam sve. Osluškivala sam potrebe tržišta i tako formirala modnu liniju u koju sam utisnula svoj pečat. Novo udruženje je nova priča. Sada obučavam početnike, preko dana šijem, uveče vezem i ceo dan sam u tom poslu. Razmatram mogućnost da udruženje „Ljubav i nostalgija“ iskorači izvan ovdašnjih okvira i predstavi svoje specifične i nesvakidašnje modele u Zemunu u nekom od lokala – ističe Višnja.

U poslu joj se pridružio i sin, dajući novu dimenziju tom umetničkom zanatu stvorivši brend - Koštana, koji na društvenim mrežama ima oko 15.000 pratilaca. Koštana je sad tim ljudi, DOO, koji treba polovinom marta da otvori lokal u Dunavskoj ulici u Novom Sadu sa modelima koje nose i poznate ličnosti poput Danice Crnogorčević.

Zorica Milosavljević
Foto: Privatna arhiva 

Projekat „Stari zanati - nova šansa” realizuje Dnevnik Vojvodina pres, a sufinansira Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.