Jedemo plastiku, a da ne znamo: Svake nedelje u organizam unesemo pet grama mikroplastike!

On je objasnio da je plastika danas veoma prisutna i da u velikoj meri zamenjuje drugo posuđe, ali da problem može biti mikroplastika, odnosno najsitniji elementi plastike.

"Mikroplastika, u obliku tih sitnih elemenata, može biti problematična, zato što ima različitu strukturu, može biti šijastih oblika ili nekih nepravilnih zvezdastih oblika i kao takva može ući u naše ćelije i u krvotok. Nađena je mikroplastika i u krvotoku i u urinu. Prema naučnim studijama, nađena je i u stolici, pa čak i u nekim organima. Vidimo da ta mikroplastika predstavlja problem i može praviti određena oštećenja na nivou endokrinog sistema, žlezdanog sistema, na nivou imunog sistema, posebno na nivou određenih organa", rekao je Matić za Tanjug.

Istako je da nauka još nije istražila kakva su dejstva mikroplastike na naše organe, posebno na neka osetljiva tkiva i dodao da veliki problem predstavlja nanoplastika, odnosno plastika u obliku nanoćestica.

"One su izuzetno sitne i kada uđu u naše ćelije, mogu da prave određene promene za koje mi još naučno i ne znamo. Problem je što imamo oštećenja kojih nismo svesni. Mi unesemo veliki broj tih mikroplastičnih čestica putem vazduha, putem hrane, putem vode... Naučnici su utvrdili da nedeljno unesemo pet grama mikroplastike, uopšte tih produkata plastike", rekao je Matić i dodao da pet grama predstavlja približno težinu jedne lične karte.

Ukazao je da naš organizam ima sposobnost da se brani od tih čestica, ali, kako navodi, s obzirom na to da smo "napadnuti" i drugim agensima, kao što su teški metali, zagađen vazduh, mikroorganizmi, ne znamo kakva su sinergiska dejstva, ako unesemo povećane količine takvih čestica.

"Sama plastika se uglavnom pravi od uglja, od gasa i od naftnih derivata. Možemo odmah posumnjati da to nije baš dobro. Aditivi, koji se dodaju u mikroplastiku i neke supstance koje ona proizvodi, to su obično fenoli...Proizvodi takvih supstanci mogu biti problematični", rekao je Matić.

Naveo je da su takvi proizvodi pronađeni u ribi, koja je, kako tvrdi, dosta zagađena.

"Riba je najviše zagađena - imamo živu, imamo kadmijum, imamo olovo, imamo i posledice nekih drugih jedinjenja koja se nalaze tu. To su takozvani heterociklni ili policiklni ugljovodonici, pa onda imamo i organohloride... Sumnja se da mikroplastika u pretrpanim okruženjima može ometati rad naših organa", rekao je Matić.

Dodao je da mikroplastika, u sinergiji sa drugim zdravstvenim problemima, može učestvovati u podsticanju potencijalnih kancerogenih oboljenja.

"Nemamo dokaza, ali ono što je do sada pronađeno je da najviše deluje na hormone, jer remeti njihov rad, posebno Bisfenol-A, koji se nalazi u određenoj plastičkoj i može izazvati promene na hormonskom nivou, jer to su tzv. sintetički fitoestrogeni", rekao je Matić.

Kada je reč o tome kakvu plastiku treba upotrebljavati, Matić kaže da je ona obeležena sa određenim brojevima, od 1 do 7.

"Kada bi birali koji su najbolji proizvodi i koji su najkvalitetniji - to su 2, 4 i 5. To su uglavnom proizvodi koji se koriste za mleko i mleke proizvode, margarine, razna pakovanja, plastika koja se koristi za napitke...", rekao je Matić.

Naglasio je da je najlošija plastika pod brojem šest i jedan, u kojima postoji Bisfenol-A koji se proizvodi najviše pod uticajem toplote.

"Iako upotrebljavamo plastiku, a ona je u dobroj meri korisna, moramo voditi računa kako upotrebljavamo tu plastiku. Loše je što se vrela hrana pakuje u plastiku. Tada se oslobađaju određene supstance i to nije dobro. Istog tako, ako vodu držimo na suncu, što se često dešava, jer flaširane vode stoje ispred prodavnice na suncu, onda sunčeva energija, odnosno toplota i zagrevanje, može podstaknuti aktivnost Bisfenola-A", rekao je Matić.

Istako je da moramo voditi računa da ne upotrebljavamo često istu plastiku.

"Ako upotrebimo neku plastiku za pakovanje treba da je bacimo, odstranimo. Ne treba je često upotrebljavati i često stavljati hranu u plastične posude", rekao je Matić.

Podsetio je da je EU donela odluku da se neki plastični proizvodi, kao što su slamčice, gotovo izbačeni iz upotrebe.

"Mislim da bi to bilo pravo rešenje, ali više zavisi od nas, koliko ćemo mi voditi računa da ne upotrebljavamo plastiku i da ne upotrebljavamo plastične posude u nekoj velikoj meri. Pozdravljam svaku odluku da se nešto zameni onim što je prirodno, jer ništa ne može biti bolje i prirodnije od stakla. Što više u staklene posude", poručio je Matić.

Kada je reč o prisutnosti plastike za decu naveo je da ne treba sipati vrelo mleko u boce za bebe, kao i da treba zameniti plastične igračke za decu nekim drvenim proizvodima.

Na pitanje kako da se smanji upotreba PET ambalaže, Matić odgovara da je uvek bolje rešenje izabrati tetrapak ambalažu ili limenku.