(FOTO) NEKOLIKO TEZGI I MNOGO PRIČA Pijaca u Stepanovićevu  nekako odoleva, a dokle će...

Pijačni prostor sam po sebi je skorman, svega nekoliko tezgi i isto toliko prodavaca, dok je kupaca još i manje. Bez obzira na to, moguće je pronaći zanimljivu robu, kao i čuti različite priče ljudi koji su tu proveli decenije života.

Pijačni dan za trgovce počeo je oko osam časova, kada ih je ekipa „Dnevnika” zatekla kako se raspakuju i ređaju artikle. Na tezgama u centru Stepanovićeva poneljkom se mogu naći domaći rezanci, ručno pravljene metle, čarape, kupke, kućna hemija, slatkiši, kafa, hrana za pse i još mnogo toga.

- Svakog ponedeljka već 17 godina izlazim na pijacu, malo je selo i zbog toga nema potrebe da budu dva pijačna dana – rekla je za „Dnevnik” Sava Beronja. – Kupaca nema puno, ali uvek uspem da prodam nekoliko pakovanja domaćih rezanaca. Nekada je bilo više mušterija, ali ih je iz godine u godinu sve manje.

Kako je dodala, pijaca u Stepanovićevu u ovom izdanju napravljena je pre desetak godina, kada je Mesna zajednica tog novosadskog prigradskog naselja postavila limene tezge. Godinama pre toga pijačari su robu prodavali na obližnjem ćošku mahom sa klupa, kartona ili tezgi koje sami naprave.

Vojin Svitlica je skoro ceo životni vek proveo praveći metle korovnjače, koje prodaje ponedeljkom na pijaci u Stepanovićevu za 450 dinara.

-  Ostario sam, već sam u osmoj deceniji, ne mogu više da napravim količine koje sam nekad pravio bez problema – kazao je Svitlica. – Ni kupaca nema kao ranije. Nekada sam sve metle koje donesem na pijacu i rasprodao, a sada ne pamtim kada se to poslednji put desilo. Mučan je posao praviti metle, korov ko korov, raste sam od sebe, ali ga je potrebno orezati da bi metle izlgedale lepo, ali i bile praktične. Kada sam primetio da se sve slabije prodaju metle, počeo sam da prodajem i čarape, kao lakši način zarade.

Nikola Aleksić tri decenije već na pijacama u Stepanovićevu i Kisaču prodaje kućnu hemiju, kupke, kafu, slatkiše, hranu za pse i još mnogo toga. Većinu svojih proizvoda nabavlja na Kvantašu i trudi se da kod njega cene budu pristupačnije nego u prodavnicama.

- Posle pandemije korona virusa se sve promenilo, pre toga su pijace bile pune, a sada je prodaja baš tanka – rekao je Aleksić.

Kaže da mladi ne dolaze na pijacu.

- Ne može se niko mlađi do 35 videti ovde, dok je starijihih svake godine sve manje i ne znam dokle će vredeti da se ovde dolazi. Sećam se vremena kada nikako nisam smeo da propustim pijačni dan, što se kaže dolazio sam i kada su padale sekire. Uglavnom robu kupujem na Kvantašu ili u prodavnicama kada je neki pogodan popust. Teško je cene održati takvim da su pristpačne, a da ipak može da se zaradi i živi od prodaje. Pre je važilo da su prodavci sa pijaca puni para, a sada smo samo statistička greška – priča Aleksić.

Dok je ekipa „Dnevnika” odlazila sa pijace Sava, Vojin, Nikola i njihove kolege ostali su da čekaju mušeterije i da se nadaju da će pijaca u Stepanovićevu videti neke, ako ne bolje, barem toplije dane.