okoTVoko: Čibu, čiba

Ko je Ljupka, a da nije Ljupka Stević, poznata po skandalima i da sad vodi neki televizijski kasting gde se u maniru Grand šoua biraju nova TV lica? Ljupka Dimitrovska je najčednija pojava naše estrade. Čuvena po svojim šiškama i pesmicom „Čibu, čiba”, koja je imala milionske tiraže, a muziku joj je pisao suprug Nikica Kalođera.

Za sve jugonostalgičare Ljupkina pesma „Ta tvoja barka mala” sa „Splitskog festivala” iz 1977. godine je himna svih onih koji vole da idu na plavi Jadran stazom nostalgije. Pesma se čak pojavila i u jednom filmu Srđana Dragojevića. 

Gostovao sam nedavno u emisiji „Sve u 16” na K1 televiziji kod Roberta Čobana, gde sam video svog kolegu Ivana Jurkovića, nekadašnjeg polaznika časova novinarstva u Color press grupi gde sam bio predavao časove novinarstva. Ivan Jurković radi na zagrebačkom „Extra  FM” radiju i uspeo je da objasni fantastični uspeh Aleksandre Prijović, koji je bio fenomen jer Aleksandra je prodala više koncerata nego Lepa Brena. 

I dokaz je koliko, kada je estrada u pitanju, ne treba robovati ideološkim i nacionalnim predrasudama. Dakle, naši narodnjaci su osvojili tamošnje tržište bez ispaljenog metka, a postoji i dokaz da nema samo fanove Dragana Mirković. A Robert Čoban je u „Uranku”  govorio kako je opasno kad ti neko prilepi bilo koju etiketu i da se takve stvari rade mnogim javnim ličnostima.

Lepe se razne etikete i ne postoji odgovornost za javnu reč, ne vaga se dovoljno, vlada ostrašćenost i revanšizam. Zato je bitno da mi novinari budemo solidarni u jednom - da neke javne ličnosti koje su izgubile mere u ponašanju treba da stavimo na listu za ignorisanje.

Jer ništa ne boli kad ignorišete večite skandal majstore čiji je posao da budu medijske lude, a nemaju iza svog stava bilo kakvo umetničko pokriće. 

Kao što je pravom umetniku dozvoljeno da ima i pogrešno mišljenje. Živimo u opasnim vremenima medijskog linča, gde se ljudi olako etiketiraju - od nacionalne pripadnosti do seksualne orijentacije, ali i femicida i mržnje prema ženama i svega onoga što gledamo i slušamo u našim crnim hronikama. A tako smo lepo počeli ovu kolumnu sa Tejlor i Ljupkom Dimitrovskom...

Počeo sam da primećujem da mi je loše od pojedinih televizijskih kanala gde je primitivizam i prostakluk osnovni kriterijum vrednovanja nečijeg novinarskog rada, šera i, naravno, plate. Bahaćenje bogatstvom i izigravanje televizijskih zvezda bez pokrića je postao deo naše medijske toksirane svakodnevice. 

Po pravilu sam odlučio da ne ulazim u diskusiju sa ljudima koji nisu dovoljno kvalifikovani i obrazovani da bi govorili o nekim temama, a svi bi da se mešaju u geopolitiku, klimatske promene i svi bi da drže slovo Novaku Đokoviću ili o Madoni. Na voditeljskoj sceni je jedno loše imitiranje stila Saše Popovića. Upamtite, Sale je samo jedan i autentičan, kao što je to bio i Milovan Ilić Minimaks. 

Stoga, da budem srećan što mi je neki haker iz Vijetnama hakovao Fejsbuk profil pa ne moram da čitam sve gluposti koje postoje na našim mrežama. Od toga zašto je Zemlja ravna ploča do govora mržnje koji je posebno izražen prema ljudima koji to nisu ničim izazvali.

Posebno je taj govor izražen prema najpristojnijim voditeljima. Bio sam šokiran kada sam ispod slike mog omiljenog kolege sa komšijskog Javnog servisa pročitao gomile odvratnih komentara o njegovim godinama i izgledu. Očigledno, mržnja je svuda u modi. Zato sam ove nedelje odlučio da ugasim sve kanale i da slušam Ljupku Dimitrovsku.

Aleksandar Filipović