VISOKO OBRAZOVANJE U BROJKAMA
ŽENE DOMINIRAJU SRPSKIM FAKULTETIMA Devojke ubedljivo najbrojnije, više od 120.000 studenata živi sa rodteljima, evo šta statistika kaže o stipendijama i kreditima
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku koji se tiču visokog obrazovanja u 2023/2024, među 249.768 akademaca, računajući i gotovo 48.000 brucoša, studentkinje čine 59 odsto.
Isto se može reći i gledajući sve koji su u toj kalendarskoj godini stekli diplomu, gde je 61,1 odsto žena.
Posmatrajući oblasti za koje su se opredelile, u obrazovanju odnose najveću prevagu – od 15.015 upisanih akademaca, 12.020 jesu devojke, pa tako i ne čudi toliko dugo prisutna feminizacija prosvete.
Ono što bi neke možda iznenadilo jeste sledeće područje u ovom poretku – prirodne nauke, matematika i statistika, gde je duplo više studentkinja – preko devet hiljada. „Vlasnice” indeksa dominiraju i u svim ostalim sferama visokog školstva, sem u inženjerstvu, proizvodnji i građevinarstvu.
Neku od 103 državne visokoškolske ustanove pohađalo je 83,4 odsto studenata, od kojih je na budžetu 39 odsto, dok se 24.857 odlučilo za nemali broj privatnih – 58, ali ipak osam manje nego 2022/2023.
Na prvom stepenu studija je bilo 74,09%, na masteru 21,09%, doktoranada je 4,8%, a po starom programu još uvek se školovalo 49. Interesantan je i podatak da je na fakultetima 16.019 osoba sa 35 i više godina, dok je tek zašlih u punoletstvo i mlađih 5.952.
Prema statistici, kod roditelja živi 120.212 akademaca, u iznajmljenom stanu 65.333, studentskom domu 17.815, kod rođaka 4.753, a ima i srećnika sa sopstvenim životnim prostorom – 26.190.
Može se reći da o školovanju većine studenata brinu roditelji, budući da je 185.144 na ŠV obrascu štriklirao odgovor „izdržavano lice”. Ušteđevinu, prihode od imovine, nasledstvo i sl. koristilo je u tu svrhu njih gotovo 35.000.
Stipendije koje daju javne ustanove, poput Ministarstva prosvete, regionalnih i opštinskih vlasti, primalo je 8.133 akademaca, osetno manje nego u prethodnoj školskoj godini (12.980), a njihove kredite 336 (2022/23. godine 1.787), dok su firme i kompanije stipendirale 1.462 mladih (prethodno 2.611).
Ima i onih koji su se zarad diplome zadužili uzevši komercijalni kredit, a takvih je, sudeći prema ovim podacima, lane bilo 76, gotovo četiri puta manje u poređenju sa 2022/23.
Da nekima jedina briga nije redovno polaganje ispita govori i informacija o 14.310 onih koji se tokom studija staraju o sopstvenom detetu/deci, među kojima je 9.562 žena.
Prema statistici RZS-a, kod roditelja živi 120.212 akademaca, u iznajmljenom stanu 65.333, studentskom domu 17.815, kod rođaka 4.753, a ima i srećnika sa sopstvenim životnim prostorom – 26.190.
Inženjerstvo, zdravstvo i administracija vode trku
Diplomu su 2023. dobile 38.132 osobe, od kojih je sa privatnih fakulteta izašlo 21,4 odsto: u oblasti inženjerstva, proizvodnje i građevinarstva 7.651, sa fakulteta iz domena poslovanja, administracije i prava 7.297, dok zdravstvo i socijalna zaštita otada imaju još 4.638 osoba na tržištu rada. Informisanje i komunikaciju završilo je 3.385, umetnost i humanističke nauke 3.694, društvene nauke, novinarstvo i informisanje 2.990, a prirodne nauke 1.838.
Za obrazovni sistem iškolovalo se 2.745 akademskih građana, za poljoprivredu 645, a za usluge 3.249. Među njima je, ukupno gledano, najviše nekadašnjih gimnazijalaca (16.161), a najmanje onih sa diplomom rudarske, geološke i metalurške srednje škole (18).
