(FOTO) ČUVA TAJNE STARE VIŠE OD DVA VEKA! Poslednja vodenica na Velikom bačkom kanalu i dalje može da radi
Kako su se žito, kukuruz pa i pirinač mleli po Vojvodini uz pomoć vetra, pisali smo pre nekoliko meseci u serijalu o preostalim vojvođanskim vetrenjačama, a o tome kako se mlelo uz pomoć vode iz sporih vojvođanskih reka i kanala, nažalost biće samo ova epizoda jer postoji samo jedan preostali mlin na mirnim vodama i nalazi se u Malom Staparu.
Mlin o kojem brinu „Vode Vojvodine“ je pre petnaestak godina kompletno renoviran i prema rečima Raše Josića, šefa u Somboru, uz malo pripreme i sitnih intervencija, ml-in bi mogao da se pokrene.
Međutim, prioritetni zadatak je svakako da se sačuva objekat i sva oprema u njemu te je mlin sada neka vrsta muzeja industrijskog nasleđa koje seže daleko u prošlost jer je prvi mlin na ovom mestu izgrađen još oko 1795. godine, u vreme kopanja Velikog bačkog kanala, odnosno ubrzo nakon završetka prevodnice u Malom Staparu.
Naime, tokom kopanja kanala iz Beča je stigla dozvola da na prevodnicama m
ogu da se grade objekti koji će služiti mlevenju žita i proizvodnji brašna. Jedan od pet koji su tada izgrađeni je i mlin u Malom Staparu, a danas je on jedini sačuvani mlin na mirnim vodama u ovom delu Evrope.
Mlelo se uz ušur od 14 odsto
Mlin u Malom Staparu je bio u funkciji sve do 1976. godine kada je zatvoren. Po sećanju jednog od poslednjih mlinara Nikole Ačanskog, koji je zapravo pomagao svom dedi Lazaru, meljava žita se radila sa ušurom od 14 posto pa je od 100 kg žita, 14 bio ušur. Preciznije od 100 kg žita dobijalo se 49 kg hlebnog brašna (tip 600), 9 kg belog, 7 kg crnog brašna (tip 850) i 18 kg mekinja.
Današnji izgled mlina datira iz 1848. jer je stari drveni izgoreo u požaru, pa je novi sazidan od tvrdog materijala, dok je kompletna unutrašnjost i dobar deo konstrukcije mehanizma mlina izrađen od drvene građe koja je poptuno očuvana iako je stara skoro dva veka. Mašine i oprema za mlevenje su takođe u ispravnom stanju, na njima se još uvek nalaze metalne pločice sa nazivima majstorskih radionica u Beču i Budimpešti odakle su uglavnom mašine stizale u Mali Stapar.
Tako se unutar mlina i sada mogu videti poptuno očuvani valjci, krupači, oprema za selektovanje samlevenih zrna, lift, sprave za glaziranje pirinča pa čak i pakerica za pakovanje brašna u vrećice od od 1 i 2 kilograma. Na samom dnu mlina je točak prečnika 2,5 metra koji pokreće voda iz Velikog bačkog kanala koja je skrenuta ka mlinu malo pre prevodnice i od njega sve počinje. Dalje se snaga dobijena vodom prenosi složenim mehanizmima kroz ceo mlin i stiže do svih mašina.
Pogon mlina je pokretala turbina jačine 26 konjskih snaga. Vodeni stub između gornjeg i donjeg nivoa bazena prevodnice, visine 1,25 metara, obezbeđivao je potrebnu snagu za pokretanje turbine. Mlin je dobijao električnu energiju putem dinama, obezbeđujući tako struju za sopstvene potrebe, kao i struju za zgrade preko puta. Kapacitet mlina je iznosio 3500 do 4000 kilograma pšenice tokom 24-časovnog rada.
Svraćali dva cara i jedna carica
Austrougarski car Franc Prvi posetio je Mali Stapar u maju 1807. zajedno sa svojom ćerkom Marijom Lujzom, koja će nešto kasnije postati francuska carica kao supruga Napoleona Bonaparte. Oni su u Malom Staparu boravili u obilasku kanala i prevodnice koja je u to vreme bila pravo tehnološko čudo.
Nekoliko decenija kasnije, povodom početka kopanja novog kanala, tzv Malog bačkog kanala u Mali Stapar je stigao i austrijski car Franc Jozef koji je prema nekim izvorima, srebrnom lopatom svečano započeo radove na kopanju novog kanala.
Žito se na prvom spratu mlina sipalo na valjke i tu se mlelo. Zatim je kružilo ka prizemlju pa se vraćalo na sprat radi odvajanja. Prvo se odvajalo belo brašno, zatim hlebno brašno, crno brašno, a poslednja selekcija su bile mekinje i griz. Ono što je posebno interesantno je da se u malostaparskom mlinu proizvodio i vrlo kvalitetan kozmetički puder koji se pravio od pirinča po čijem uzgajanju je u to vreme bio poznat kraj oko Kosančića, nedaleko od Vrbasa.
Koliko je ovo mesto bilo značajno u to vreme, govori i zgrada uprave Velikog bačkog kanala koja se i danas nalazi preko puta mlina u Malom Staparu. U toj zgradi je sedeo i Jozef Kiš, čuveni inženjer koji je projektovao i gradio kanal. Ova zgrada je rekonstruisana spolja, a u planu je i renoviranje unutrašnjosti objekta koji je takođe pod zaštitom.
Zbog izuzetnog ambijenta prevodnice sa mlinom i kanalom Međunarodna konferencija o kanalima uvrstila je Mali Stapar u 100 najperspektivnijih destinacija u Srbiji. Fotografija ovog mesta našla se na naslovnoj strani prospekta kojim se u svetu propagira kanalski turizam.
