Klub i grad moraju da pokažu da žele najviši nivo TRENER KOŠARKAŠA VOJVODINE MILOŠ ISAKOV-KOVAČEVIĆ O AMBICIJAMA

Još uvek nije spreman da kroči na parket i pored klupe vodi košarkaše Vojvodine, ali u novosadskom klubu vlada optimizam da bi to moglo da se promeni vrlo brzo i da prvi trener Miloš Isakov-Kovačević što pre reši zdravstveni problem i oporavi se posle operacije, kako bi bez poteškoća mogao da komanduje aktuelnim prvakom i liderom Košarkaške lige Srbije, kao i najvećim favoritom za osvajanje ABA 2 lige.

Mladi stručnjak je sumirao rezultate u minulom periodu, u opširnom razgovoru za Meridiansport, kako timske, tako i individualne, pošto je ponovo deo stručnog štaba selektora Srbije Svetislava Pešića.

– Što se tiče poslovnog dela 2023. i pogotovo 2024. su bile veoma uspešne. Malo ko je očekivao da ćemo već prošle godine biti na korak od cilja koji je bio projektovan na kraju pete godine od dolaska Željka Rebrače u klub, što je ulazak u ABA ligu. Što se tiče poziva selektora Pešića, velika je čast i odgovornost, možemo da kažemo i blagoslov. Ali, zaista nikad nisam imao osećaj da sam odlazio iz tog stručnog štaba, zato što sam u nekoj drugoj ulozi već bio deo seniorske reprezentacije u prozorima za Svetsko prvenstvo. Bio sam prisutan i sve vreme u kontaktu sa stručnim štabom I pojedinim igračima. Ovo je bio kao neki povratak kući, u jednu porodicu u kojoj se svi lepo slažu, u kojoj uvek volimo da se okupljamo. Zato što postoji neka ogromna emocija između svih nas, želja da budemo zajedno, što nam i olakšava da pravimo dobre rezultate – istakao je Isakov-Kovačević.

Lideri u KLS, pobeda na početku top osam faze ABA 2 lige i obezbeđen Kup Radivoja Koraća, suma su sumarum onoga što su prethodnih meseci uradili Novosađani.

Sve ciljeve u dosadašnjem toku sezone smo ispunili. Nema veze što su se desili neki neočekivani porazi u poslednje vreme, ali je činjenica da ih je ukupno četiri od početka sezone, što je i dalje nešto što nije problem. Imamo najviše ambicije, ali se nalazimo u specifičnoj situaciji gde nije važan samo teren, već i neke stvari oko terena, koje moraju da isprate to sve, kako bi teren dobio šansu da pokaže ono što pokazuje dve i po-tri godine. Vojvodina kao klub i kao grad mora da pokaže da želi košarku na najvišem nivou. Bez toga nema nikakve poente da se zaluđujemo bilo kakvim visokim ambicijama.

Da li je lakše sarađivati sa Filipom ili sa Željkom Rebračom?

– Šta god da kažem, može da se protumači na ovaj ili onaj način. Imam osećaj da sam sa Filipom brže kliknuo. Trebalo nam je manje vremena da dođemo u situaciju maksimalnog obostranog poverenja. Sa Željkom je, posle upoznavanja i nekog uvodnog opipavanja snaga veza je dosta snažnija. Što je i normalno, jer sad je već skoro trogodišnja saradnja u kojoj smo prošli mnogo toga. Pomogao mi je da postignem sve što sam uradio, nadam se da sam uspeo da i njemu i Vojvodini vratim na najbolji mogući način – poručio je Miloš Isakov-Kovačević.