NA GLOBALNOJ LISTI UGROŽENOSTI OD ONLAJN PRETNJI SRBIJA NA 9. MESTU Napadali nas prevaranti iz Malezije, Kine, Rusije, Indije
Praznici su prošli , pa je vreme je da pogledamo šta smo i da li smo išta naučili kad je u pitanju sajber bezbednost, tačnije, da li smo i koliko uspeli da sprečimo krađu novca i podataka.
U Srbiji je lane zabeležen porast različitih oblika internet prevara. Prema podacima kompanije Kasperski, na globalnoj listi ugroženosti od onlajn pretnji, Srbija je na 9. mestu, rekao je nedavno Dragan Davidović, generalni direktor za istočnu Evropu. Najčešće metode prevara uključivale su fišing napade putem e-pošte, lažne nagradne igre, prevare s platnim karticama, lažni oglasi za posao i prevare na sajtovima za upoznavanje. A to je samo delić, usmeren na lične naloge, radi sticanja ličnih podataka ili finansijske koristi – čitaj pljačke. Jer, samo prošle godine zabeleženo je preko 13 miliona pretnji.
Fišing napadi putem e-pošte dešavali su se cele godine, toliko često da su čak i obični ljudi, koji se ne razumeju mnogo u IT, primetili da se nešto čudno dešava i da treba da obrate pažnju na to kako da se zaštite. Elem, prevaranti, najčešće iz Kine, Rusije, Indije i Malezije, slali su poruke koje izgledaju kao da dolaze od legitimnih institucija, poput banaka ili poznatih kompanija, s ciljem prikupljanja ličnih podataka korisnika.
Kako je to izgledalo u praksi? Kad su u pitanju lažni mejlovi od „banaka”, proces izgleda ovako: prevaranti šalju poruke koje izgledaju kao da dolaze od renomiranih banaka, tražeći od korisnika da ažuriraju svoje podatke ili potvrde transakcije. Ove poruke često sadrže linkove ka lažnim stranicama koje prikupljaju korisnička imena i lozinke. Potrebno je pažljivo oko da bi videlo da je neko slovo „pogrešno otkucano” ili je umesto slova o stavljena nula. Rešenje? Znajte da vam banke nikad neće poslati mejl te sadržine, a ako niste u to sigurni, otkucajte adresu ručno.
Ko se čuva i Bog ga čuva
Prosečna šteta sajber napada na velike kompanije globalno iznosi gotovo četiri miliona dolara po kompaniji. U Srbiji tačni podaci o finansijskim gubicima nisu uvek dostupni, ali je evidentno da su mnoge firme pretrpele znatne gubitke, dok su pojedinci ostali bez ušteđevine ili su im ukradeni lični podaci. U poslednjih 12 meseci 51 posto kompanija u svetu bilo je žrtva sajber napada, a krađu podataka, od napadnutih, prijavilo je 19 posto, ili svaki peti.
Dakle, opremite se dobrom zaštitom, pamet u glavu, ne klikćite na sve što vam se nudi i povedite računa, jer zakonodavstvo iz ove oblasti još uvek nije usaglašeno. Dok se to ne desi, valja ostati u duhu praznika: „Ko se čuva i Bog ga čuva”.
Drugi način prevare su bile one putem društvenih mreža: na platformama kao što su Fejsbuk i Instagram: korisnici su suočeni s lažnim ponudama za posao ili nagradnim igrama koje zahtevaju unošenje ličnih podataka ili uplatu određenih sredstava. Ove prevare dovele su do gubitka od preko 54 miliona dinara u prvih devet meseci 2024. godine, u Srbiji. I potpisnik ovih redova dobio je sličnu „ponudu veka”, te je dobro znati da niko nije imun na pokušaje napada. Rešenje? Nemojte stupati u komunikaciju, ne verujte u lažna obećanja, leteće automobile i hleb bez motike.
Lažne nagradne igre i SMS poruke
Najviše lažnih poruka dobili smo od Pošte Srbije: Korisnici primaju SMS ili e-poruke koje izgledaju kao obaveštenja od Pošte Srbije, tražeći uplatu za preuzimanje paketa ili unos ličnih podataka. Ove poruke često sadrže linkove ka zlonamernim sajtovima. Rešenje? Pažljivo čitajte obaveštenja koje vam stižu preko SMS-a i Vajbera, kao i novinske članke, jer velike kompanije upozoravaju korisnike da je u toku prevara, uz savet i šta da radite.
Lažne nagradne igre i lutrijske prevare intenzivirale su se u periodima praznika i sezonskih rasprodaja, kada su korisnici skloniji učestvovanju u nagradnim igrama i promocijama. I to smo prošli: 1. Niko se naučen nije rodio; 2. Sve što zvuči previše dobro da bi bilo istinito – i nije istinito.
Cele godine korisnici su bili izloženi prevarama, koje su uključivale lažne ponude za kredite ili zahteve za ažuriranje bankovnih podataka. Gotovo da nema banke koja javnost i svoje klijente nije obaveštavala da ne šalje korisnicima ni ponude za besplatne telefone, niti poklanja novac ako se prijavite na evo baš ovaj link.
Najtužniji deo prevara, takozvanog društvenog inženjeringa, jesu one izvedena na sajtovima za upoznavanje. Ove prevare ne poznaju pol, obrazovanje, nemaju starosnu granicu. Prevaranti koriste tehnike i emocionalne manipulacije kako bi od žrtava izvukli novac ili lične podatke.
Naravno, u svim ovim prevarama posebno su bili ugroženi stariji građani i oni sa manjim nivoom digitalne pismenosti, koji su lakše nasedali na fišing napade i lažne nagradne igre, naročito ako dolaze sa sajta kojem veruju, kao što je bančin (u ovom slučaju lažan).
Ivana Radoičić