SREĆAN BOŽIĆ, HRISTOS SE RODI! Danas slavimo najradosniji praznik; Ovo su narodna verovanja i običaji vezani za ovaj dan
Danas je Božić, dan koji obeležava rođenje Isusa Hrista i jedan od najznačajnijih praznika u hrišćanskoj tradiciji. U Srbiji, ovaj dan je posvećen najlepšim verskim običajima koji se nastavljaju i danas.
Prvi dan Božića je 7. januara. Na Božić ujutro, pre svitanja, pravoslavni hramovi objavljuju dolazak praznika zvonama, dok se čuje i pucanje iz pušaka i prangija. Ovo su zvuci koji najavljuju Božić i radost koja dolazi.
Jutarnja liturgija
Proslava rođenja Hrista počinje jutarnjom Božićnom liturgijom, koja se služi u svim crkvama. Nakon službe, vernici primaju naforu, osvećeni hleb, kao prvi deo obeležavanja praznika.
Božićni pozdrav
Jedan od najznačajnijih običaja na Božić je pozdrav koji se razmenjuje među ljudima: umesto uobičajenog "dobar dan", kaže se "Hristos se rodi", a odgovor na to je "Vaistinu se rodi".
Položajnik
Božićni običaji ne mogu da prođu bez položajnika, koji dolazi kao prvi gost u kuću domaćina rano ujutro. Ova osoba se smatra srećnom i važnom, jer će doneti blagostanje porodici. Položajnik, nakon što pozdravi domaćinstva sa "Hristos se rodi", uzima grančicu badnjaka i uz reči: "Koliko varnica, toliko zdravlja, koliko varnica, toliko sreće i veselja, koliko varnica, toliko para", nabraja sve što poželi da bude više u domu.
Veruje se da će ovaj običaj doneti sreću i zdravlje celoj porodici tokom naredne godine, a domaćini se trude da položajnika daruju kao znak zahvalnosti.
Česnica
Rano ujutro na Božić, domaćica zamesi testo od pšeničnog brašna i priprema česnicu, koja se služi kao deo praznične trpeze. Ovaj običaj, koji se vremenom menjao, ima različite varijacije u različitim delovima Srbije. Neki ljudi su vodu za testo donosili sa izvora pre svitanja i verovali su da je voda posebno blagotvorna ako se u nju baci žito. U česnicu se obično stavlja novčić, ali i drugi simvolični predmeti kao što su kukuruz, pasulj, orasi ili čak deo kućnog praga.
Česnica se razbija nakon molitve, a svako ko dobije deo u kome se nalazi novčić veruje da će imati sreće i uspeha tokom godine. U nekim krajevima ostavljaju se i delovi česnice za odsutne, putnike i polaznike.
U Vojvodini se česnica pravi kao slatki kolač sa tankim korama i medenim filom, i to se obično seče umesto da se lomi.
Božićna trpeza
Pre Božića, vernici su prošli kroz 40 dana posta, koji je bio period duhovnog i fizičkog pročišćenja. Danas, na Božić, počinje jedenje mrsne hrane, a Božićni ručak se smatra najsvečanijim obrokom tokom cele godine.
Narodno verovanje kaže da na Božić treba započeti neki posao, jer će to doneti uspeh tokom cele godine. Na ovaj dan, nije preporučljivo spavati, jer se veruje da će to doneti letargiju tokom ostatka godine.
Takođe, na Božić je važno izbegavati svađe, jer bi to moglo uticati na raspoloženje tokom godine. Praznik se obeležava u krugu porodice, i ne ide se u tuđe kuće.
Time, Božić je dan za radost, veru i zajedništvo, kada se slavi život i ljubav koja dolazi sa rođenjem Isusa Hrista.
