STARI ZANATI NA IZUMIRANJU: Ko će sačuvati korpare, jorgandžije i šeširdžije? MOŽE LI ZAKON DA POMOGNE
Poslednjih decenija, jedan za drugim, iščezavaju stari zanati i sve je manje onih koji uopšte znaju za, recimo, korpare, jorgandžije, šeširdžije, klonfere (limare), pudare, kovače...
Gotovo da uopšte više nema onih koji se sećaju vremena kada se radilo ručno, kada su se stvari popravljale, a ne bacale kao danas i kad se radilo po meri.
Naravno, ne treba očekivati da će se to vreme ikada vratiti jer nema razloga za to, ali bi bilo dobro da se pojedini zanati sačuvaju i prenesu novim naraštajima. Ipak, savremen način života, kada je vreme veoma skupo, promenilo je mnoge navike i ponašanja, sve je manje zanatlija, a očuvanje starih zanata veoma je otežano. Po rečima sekretara Udruženja samostalnih zanatlija Novog Sada Veljka Anđelića, mnogo se toga promenilo, ali ne i pravilnik o starim zanatima pa tako u njemu postoje zanati kojih prosto više nema, a nema nekih koji već dugo postoje.
- Da bi zanati uopšte, odnosno bavljenje njima, imali veći odjek i da bi značili više, neophodno je donošenje zakona o zanatstvu, kojeg u Srbiji nema - kaže Anđelić. - Sigurno je da bi postojanje tog zakona doprinelo boljem položaju i unapređenju zanata uopšte, pa, naravno, i starih zanata, zanatlija, ali i onih koji bi to želeli da budu. Uvođenje zakona o zanatstvu doprinelo bi da se sačuvaju zanati koji imaju budućnost, a da se oni za kojima više nema potrebe - ugase jer se ne može sačuvati nešto što nikom ne treba. Postojeći Zakon o preduzetništvu nimalo se ne dotiče zanata, a pravilnik o starim zanatima nije se menjao više od 60 godina. Zakon o klasifikaciji delatnosti ne prepoznaje zanatstvo, pa je teško analizirati situaciju na terenu.
On ukazuje i da bi odgovarajući zakon o zanatstvu otvorio više mogućnosti za obrazovanje zanatskih kadrova.
- Sada je stanje veoma loše, u školama se mnoga odeljenja gase, odnosno ne formiraju se jer nema dovoljno dece koja žele da upišu zanatsku struku - kaže Anđelić.
Pogodnosti u odnosu na druge zantalije
Vlasnici sertifikata starog zanata ostvaruju određene pogodnosti u odno-su na druge zantalije - kaže Veljko Anđelić.
- Naime, oni ostvaruju pravo na subvencionisana stredstva koja obezbeđuju odgovarajuće ministarstvo ili lokalna samouprava. Oni koji imaju sertifikat starog zanata nemaju obavezu da poseduju fiskalnu kasu, u najnižoj su kategoriji zaduženja i ostvaruju mogućnost da dobiju sredstva namenjana za razvoj i unapređenje starih zanata.
Kada je reč i starim zanatima, kaže Anđelić, od oko 1.000 članova Udruženja, svega tridesetak ima sertifikat starog zanata. On ističe i da bi krojač i obućar trebalo da budu u kategoriji starih zanata jer unose u svaki svoj proizvod kreativnost i originalnost.
- Pre nego što neko dobije status da je zanat kojim se bavi iz sfere starih zanata, potrebno je napraviti nekoliko koraka. Da bi se neko, recimo, bavio duborezom, potrebno je da pre toga otvori stolarsku radnju, pa je tek onda u prilici da Ministarstvu privrede podnese zahtev za dobijanje sertifikata za duborez. Nakon podnošenja zahteva, nadležni iz ministarstva izlaze na teren, radionicu, gde onaj koji želi da se bavi tim zanatom demonstrira svoje umeće, postupak izrade koji podrazumeva da se radi na način na koji se radilo nekada, ručno. Ukoliko su svi neohodni uslovi zadovoljeni, izdaje se sertifikat koji traje 10 godina. Ovaj postupak prilično dugo traje i trebalo bi ga decentralizovati, odnosno omogućiti da se njime bave nadležni na nivou lokalnih samouprava - ističe Anđelić.
Projekat „Stari zanati - nova šansa” realizuje Dnevnik Vojvodina pres, a sufinansira Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
