Sačuvane vesti Pretraga Navigacija
Podešavanja sajta
Odaberi pismo
Odaberi grad
  • Novi Sad
  • Bačka Palanka
  • Bačka Topola
  • Bečej
  • Beograd
  • Inđija
  • Kragujevac
  • Leskovac
  • Niš
  • Pančevo
  • Ruma
  • Sombor
  • Stara Pazova
  • Subotica
  • Vršac
  • Zrenjanin

GAĐANJE GLINENIH GOLUBOVA NIJE ŠALA Streljačkom klubu „Jedinstvo trap” iz Stare Pazove potrebna finansijska podrška

23.11.2024. 09:39 09:46
Piše:
с
Foto: S.Šušnjević

STARA PAZOVA: Streljaštvo kao stari i trofejni sport, s uspesima naših reprezentativaca ohrabruje mlade da se uključe, međutim, uslovi nisu uvek idealni.

O tome kako streljaštvo živi u malim sredinama razgovarali smo sa predsednikom i trenerom jednog od najstarijih klubova u našoj zemlji, Vanjom Bujakom i Nebojšom Đapa iz Streljačkog kluba „Jedinstvo trap” u Staroj Pazovi. Klub vodi poreklo od istoimene škole streljaštva, pokrenute 1985. godine. 

– Kod nas  je streljaštvo zaživelo zahvaljujući vojnom ratnom veteranu, koji je napravio prvo strelište 1947. godine, da bi već 1950. godine prvi šampionat Jugoslavije bio u Staroj Pazovi. Strelište koje i danas služi godinama se menjalo i modernizovalo, ali pratiti korak u ovom sportu je finansijski isuviše zahtevno, s obzirom na to da je i oprema skupocena, jer danas sve funkcioniše automatski – ispričao je trener Nebojša Đapa za „Dnevnik”.  

 Po rečima predsednika kluba Vanje Bujaka, u streljaštvu postoje mnoge discipline, ali su oni fokusirani samo na leteće mete, takozvane glinene golubove, u svetu cenjen sport. 

– Nekada su mašine koje izbacuju mete radile po principu natezanja, kada se koristila samo ljudska snaga, međutim danas je to sve automatski, te mogu da rade na vazduh, a najnovije i na struju.  Odlično smo to pratili i od 2010. do 2017. godine postizali vrhunske rezultate. Bili smo prvaci države i to četiri puta, međutim od 2021. godine do danas, ti rezultati su oslabili – rekao je predsednik kluba. 

с
Foto: S.Šušnjević

A razlog je, kako kaže, što su otvorena dva moderno opremljena strelišta, u Osipaonici u Smederevu i u Gajdobri u opštini Bačka Palanka, te su odvukli veliki broj zainteresovanih za ovaj sport. 

– To su privatna mesta, a mi smo opštinski klub, i trudimo se da ispratimo njihov trend, ali nam za to treba veća finansijska podrška. Mi sada gledamo da, kao razvijena opština, sa najvećim kapacitetom, ovo strelište napravimo kako bismo mogli da pariramo  makar približno ovim novijim i modernijim – priča Bujak.  

U ovom sportu pretežno pucaju lovci, mahom stariji ljudi, zato je u ovom klubu fokus da privuku što više omladine.

– Želja nam je da osnujemo školicu streljaštva koja je jako bitna za opstanak ovog sporta i za to smo napravili program koji treba da počne da se realizuje od Nove godine. Ugledajući se na ostale sportove, program bi podrazumevao organizovanje kampova, kroz koje želimo da okupimo  bar dvadesetak juniora. Na taj način opstaje i postiže uspehe ovaj sport u drugim zemljama. Sramota je da ne pratimo trendove i da dozvolimo da jedan od najlepših sportova nestane iz Srbije – poručio je trener Đapa.

 Nenad Knežević šesti u Evropi 

Pazovački klub se ponosi svojim 17-godišnjim strelcem Nenadom Kneževićem, koji je ostvario šestu poziciju na juniorskom prvenstvu Evrope. Trenira poslednje četiri godine, a bio je među top pet u državi i to u seniorskoj kategoriji.

Juniorska ekipa u streljaštvu podrazumeva uzrast od 15 do 20 godine, sudeći po filozofiji iskusnog trenera.– Ne gledam toliko na godine, koliko na muskulaturu mladih ljudi. Sada brojimo 15 aktivnih strelaca, koji su i u Streljačkom savezu registrovani kao takmičarski strelci na profesionalnom nivou. Među njima su četiri juniora, tri dečaka i jedna devojčica, a možemo se pohvaliti da sa njima imamo izvanredan rad. Deca brzo napreduju, a nama je cilj da pod našim imamo još takvih –  ističe Nebojša Đapa. 

Finansijska podrška i rad sa mladima je preduslov da bude još boljih rezultata. Svesni su pazovački strelci da ovaj sport nije toliko popularan, pa i ne traže ono što dobijaju fudbalski ili košarkaški klubovi, potrebna im je, kažu, makar neka osnova sa kojom bi mogli da krenu u rad. 

I. Bakmaz 

Piše:
Pošaljite komentar