DRAGANA RAJBLOVIĆ, PRVA ŽENA IZ SRBIJE I SA BALKANA NA MONT EVERESTU Ne bih ponovo išla na vrh sveta
Dragana Rajblović je pre 17 godina postala prva žena iz Srbije i sa Balkana koja se popela na najviši vrh sveta, Mont Everest.
Pre nje je sa ovih prostora na 8.848 metara nadmorske visine dospela Slovenka Marija Štremfelj 1990, a srpska zastava u ženskim rukama se zavijorila još samo 2019. kada je ovaj uspeh postigla Dolores Al Šeleh, čija je majka Nišlijka, a otac iz Jordana.
– Prošlo je dosta vremena od mog uspona i nedavno sam pomislila da sam završila sa pričom o tome, ali dolaze nove generacije i stalno se raspituju, a meni je drago ako nekoga ohrabrim da ode – reči su Dragane Rajblović.
– Dolores Al Šeleh ne živi u Srbiji pa je ostalo na meni da pričam o usponu na Everest iz ženskog ugla, dok se ne popne neka druga ženska osoba. Znam da ima onih koje mogu ovo da postignu, to nije problem, ali jeste novac. U ono vreme, 2007, ni ja nisam mogla to da priuštim, ali su se našli sponzori. Tada je to koštalo do 13.000 evra.
O komercijalizaciji uspona na Everest priča se godinama. Cena odlaska je između 50.000 i 200.000 evra, u zavisnosti od vrste „luksuza“ ekspedicije.
– Sada je velika gužva i ne bih išla u takvim okolnostima – odmah je odgovorila Dragana kada smo je pitali da li bi ponovo otišla na vrh sveta da joj neko ponudi tu mogućnost. – Kada smo mi kretali nije bilo toliko ni interneta, niti neke ženske osobe od koje sam mogla da saznam nešto o usponu. Generalno, informacije nisu bile dostupne kao danas, pa sam za sve jurila Dragana Jaćimovića, koji je organizovao ekspediciju. Kupila sam časopis „Nacionalna geografija“ u kom je bila detaljna mapa Mont Everesta i gledala sam svaki ćošak dok nisam krenula na ekspediciju. Sada je tamo sve urbanije, naselja imaju internet, na nekim lokacijama su i kupatila, dok smo mi u improvizovanoj drvenoj kabini imali - kantu.
Knjiga „San i java”
Dragana Rajblović napisala je knjigu „Moj Everest – san i java“ koja je doživela treće izdanje. „ Niko u Srbiji od nas desetoro koji su se popeli na Everest nije napisao knjigu o tome, osim mene”, kaže Dragana Rajblović. „Krivo mi je što nisu, jer smatram da treba da ostavimo nešto napisano kako bi generacije koje dolaze mogle da se informišu. U mojoj knjizi je obuhvaćeno sve što je potrebno znati za ovaj uspon, od priprema do povratka kući”.
Na Everest se najčešće penje južnom stranom iz Nepala, a naš tim je 2007. dobio dozvolu od Kineza, za severnu. Pozitivno je to što na toj ruti nije bilo gužve i nisu imali čekanja prilikom uspona, što je danas nezamislivo.
– Zaređala sam odlazak na Čo Ojo na Himalajima na 8.201 metar, koji nam je bio priprema za Everest, pa potom taj vrh, a sledeće godine sam išla na samostalnu ekspediciju na najviši vulkan sveta Ohos del Salado u Argentini na 6.893 metra. Nakon Everesta nisam imala želju da se penjem na sve vrhove iznad 8.000 m, nego neke koji su mi interesantni, lepi ili tehnički teži. Na planinama sada volim da uživam u proleću i zelenim predelima – istakla je Dragana Rajblović, koja je imala 40 godina kada se popela na vrh sveta.
Himalaji ne praštaju grešku
Jednu od priprema za Mont Everest srpska ekipa uradila je na vrhu Čo Ojo na Himalajima, šestom najvišem na svetu (8.201).
– Odatle smo videli Mont Everest i znali smo da nas to čeka za godinu dana – ističe Dragana. – Progutala sam knedlu i pomislila da li ću ja to moći. Tada sam dobila i jasniju sliku o tome koliko je bitno da poštujemo pravila na planini, koristimo opremu na adekvatan način, odgovorno se ponašamo i ne improvizujemo i koristimo „prečice“ jer ako to uradimo, Himalaji ne praštaju greške i lako možemo da stradamo. U to smo se uverili kada je član druge ekspedicije prilikom silaska tragično izgubio život.
Dragan Jaćimović, prvi Srbin koji se popeo na Mont Everest, odlučio je da organizuje ekspediciju 2007. i od devet članova Dragana je bila jedina žena. Njih sedmoro je kročilo na vrh sveta, šestoro iz Srbije. Tada je naša zemlja postala sedamnaesta koja je imala ženu na Everestu. Pre toga je Dragana bila na najvišoj tački Evrope, Elbrusu na Kavkazu (5.640), a posle i na najvišem vrhu Afrike Kilimandžaru (5.895).
Kristina Bugarski