okoTVoko: Da li ti znaš ko sam ja?

Aleksandar Gajšek je imao ekskluzivni intervju sa Emirom Kusturicom u kojem smo čuli neke pikanterije o Sarajevu, koje do sada nismo znali. Pokrenuli su i novu emisiju „3D - nova dimenzija dana” koju vodi tročlana muško-ženska ekipa prezentera ove televizije. Super je kad se spoje mladost i iskustvo, bude uvek zanimljivo. 

„Tabu” se bavio gorućom temom - „Znaš li ti ko sam ja”, a o tome je govorila i moja profesorka sa Fakulteta političkih nauka na smeru novinarstvo dr Neda Todorović, o istini koju ja znam odavno, da prave zvezde, prave face, ne postavljaju to glupo pitanje. 

Prave face su face. Kao što je to Aleksandar Stanović, koji pronalazi ljude koji su iz novinarstva pobegli na gradilište. I kad nema političare on je i dalje provokativan i drugačiji, novinar u pravom, smislu te reči. 

I nikad više neću reći unapred jer svi mediji bavili su se navodnim slučajem nasilja u porodici Sergeja Trifunovića. Do pre nekoliko meseci par koji je bio primer za bratstvo i jedinstvo postao je i primer kako razlika u godinama može da postane olako problem. 

Time bi trebalo da se bavi Ivana Rašić poznatija kao Sajsi MC, ali ona u svojim pesmama ima neke druge teme. Tamne naočare se ne nose u studiju. To može da joj pojasni Jelena Bačić Alimpić, koja je jednom kod mene u emisiji objasnila gledaocima zašto nosi naočare u studiju i skinula ih da dokaže svoju priču o infekciji koju je imala. I Branislav Lečić je sklonio cvike.

Tamne cvike se jednostavno ne nose na televiziji iz poštovanja prema publici. Zašto ih je Sajsi MC nosila na televiziji, a nije na svojoj promociji? Pojma nema... Naravno da uvek može da ih nosi Jelena Karleuša, jer je ona kraljica marketinga i provokacije. 

Pesmu iz dečijeg crtaća „Novi svet” čuli smo na Una televiziji u južnjačkoj verziji, ali na tepihu, u izvedbi Princa i samoproklamovane princeze od Vranje, Anje Mit Vesić. Slatko i originalno, kao nekad na NS plusu, kad su Nataša Ilić, Teodora Tapavički i Saša Bojović pevali „Tek je 12 sati”. Stara dobra vremena. 

Šokiram se kad čitam koliko je Dubravka Duca Marković imala muka da dođe do zaslužene i zarađene penzije, a svi smo rasli uz njen „Hit meseca”. I, što bi rekla Snežana Berić - Ekstra Nena, „Meni ne treba baja, ja sam baja za sebe”. 

Ne znam da li je lepa Sneška u pravu jer generacije koje su rođene kad je ona pevala na Evroviziji tvrde da je baja neophodan. Jer ako se zoveš Jovana uz to ime ide i neki baja. I televizija može da pomogne da se nađe baja, čak može i da se isprovodadžiše. Tako je bar bilo u slučaju Jovane Jeremić. 

Shvatanja televizije su se mnogo promenila za poslednjih četrdeset godina. Dug je put od Duce Marković, Ivane Bojić do toga kako se danas postaje TV lice. Ali, prava TV zvezda ne treba da postavlja pitanje: „Da li znaš ko sam ja”.

 To će da kažu gledaoci kad kupuju TV dodatak, pa prepoznaju lice sa naslovnice, to će da kažu na pijaci ili na ulici. Biti samo lice sa TV naslovnice nije lako. Nije potrebno samo biti popularan. Potrebno je imati i imidž, koji je prihvatljiv za sve. I najteže je praviti zabavni program, a da ne sklizne u treš. 

I zaista sam oduševljen što je Rambo Amadeus koristio motive pesme „Izdali me prijatelji, izdao me brat” Šemse Suljaković. A sjajno je i što je „Sevdah bejbi”  obradio Šemsu na svoj način u jednoj pesmi. Ali, retko da ste Šemsu gledali na televiziji. Uvek kažem da je dekolte i minić Silvane Armenulić granica i da je biografija Vesne Zmijanac istorija. 

I razmislite zašto je Lepa Brena bila institucija za sve televizije JRT mreže, a neko se samo mogao vrteti na Radio Šapcu. U novim vremenima se izgubila ta granica ko može, a ko ne može na televiziju. Na televiziji su samo zvezde i ne treba pitanje: „Da li ti znaš ko sam ja”.

Aleksandar Filipović