(VIDEO) OD ZAPUŠTENE HALE NOVKABELA DO OSVAJAČA DUPLE KRUNE! Novi sjaj fabrike koja je jedan od sinonima Novog Sada !

Pored prestonice Srbije, nekoliko drugih većih gradova poseduju po nekoliko značajnih kompleksa industrijske arhitekture, koja potiče od kraja 19. do druge polovine 20. veka, a koja u većini slučajeva stoji zapuštena.

Nakon zatvaranja njihovih proizvodnih pogona, mnoge dragocene zgrade, kako po svojoj arhitekturi, tako i po poziciji unutar industrijskih zona, ostale su da se urušavaju, bez obzira da li je reč o zaštićenim ili nezaštićenim objektima.
Zemljišta na kojima se ove napuštene fabrike nalaze uglavnom poseduju neku investicionu vrednost, ali je pitanje da li i u kojoj meri su domaći ili inostrani investitori zainteresovani za njihovu kupovinu i rušenje ili transformisanje postojećih objekata. 
Možda najbolja okolnost za jedan napušteni industrijski kompleks, jeste da isti bude ispravno/održivo privatizovan i adekvatno rekonstruisan, tj. transformisan u objekat koji poseduje novu ili sličnu funkciju, a čiji se elementi redizajnirane arhitekture i enterijera uklapaju u nekadašnji identitet.
Jedan od pravih primera ovakve rekonstrukcije industrijskog objekta je InGrid – Schneider Electric Hub, koji je osvojio „duplu krunu“ – Grand Prix na poslednjem Salonu arhitekture u Beogradu i Grand Prix na 24. Salonu arhitekture Novi Sad, a koji potpisuje beogradski biro Zabriskie, piše portal Gradnja.rs.

Javnost često zaboravlja da je put prodora internacionalne moderne, utrla ponajviše industrijska arhitektura, koja tehničko-funkcionalni prosperitet doživljava početkom 20. veka. Kako je funkcionalna norma svake fabrike zavisile od njene tehnološke inovativnosti, mnogi industrijalci počinju da ulažu u fabričke komplekse, koji su posedovali najsavremenije građevinsko-arhitektonske karakteristike.
Hale sa velikim rasponom svodova, dobre horizontalne i vertikalne komunikacije, kao i dobra osunčanost unutrašnjeg prostora, bile su najosnovnije potrebe jednog modernog industrijskog kompleksa. Ove potrebe uslovile su primenu tada najsavremenijeg projektnog pristupa i omogućile arhitektama da implementiraju one ideje, koje još uvek nisu bile prisutne u arhitekturi javnih, poslovnih ili stambenih objekata.
Prekretnicu na polju industrijske arhitekture ostvarila su dva ikonična objekta – fabrika turbina kompanije AEG iz 1910. godine, arhitekte Petera Berensa i fabrika obuće kompanije Fagus iz 1913. godine, arhitekata Valtera Gropijusa i Adolfa Mejera. Ova dva revolucionarna projekta, postaju uzori za mnoge industrijske komplekse sve do kraja 30-ih godina, a ne prestaju da inspirišu arhitekte do današnjih dana.
Koliko je važna njihova uloga u razvoju savremenog graditeljstva, govori nam činjenica da su oba kompleksa zaštićena kao vrhunski predstavnici industrijske arhitekture (Fagus čak od strane UNESCO-a).

Novkabel tretiran kao spomenik
Iako postojeći objekat proizvodne hale Novkabel nije bio pod zaštitom, biro Zabriskie odlučio je da ga tretira kao spomenik, u cilju čuvanja i obnavljanja svesti o vremenu kada je Novkabel kompleks bio na čelu progresa domaće industrije. Čuvanjem originalne konstrukcije, uz savremenu reinterpretaciju enterijera, sačuvana je izvorna pojavnost objekta.
Zabriskie je prepoznao sve one pozitivne karakteristike nekadašnjih industrijskih kompleksa i zaključio da isti mogu biti ponovo iskorišćeni za potrebe organizacije najsavremnijeg poslovnog prostora kompanije kao što je Schneider Electric. Takođe, visoki standardi uslova rada iz tog vremena su bili inspiracija da se u okviru novog razvojnog IT kompleksa, oživi nekadašnja prožetost radnog prostora i zelenih površina.
Za početak, sačuvano je svako drvo koje je bilo zasađeno iz vremena Novkabela, što je prava retkost u našoj sredini, gde se državni ili privatni investitor uglavnom surovo obračunava sa bilo kakvim postojećim strukturama, pa i biljnim. Zatim je uz kompleks hale projektovan poseban „zeleni prsten“, unutar kojeg je zasađeno novo raznovrsno rastinje, što je dodatno povećalo ekološki standard kompleksa, tj. radne uslove zaposlenih.
Sličnim principima, projektni tim se vodio kada je unutar kompleksa osmislio četiri atrijuma, koji su zamišljeni kao otvorene bašte, u kojima zaposleni mogu da provode radne pauze ili drugo slobodno vreme. Inače, biljke koje su sađene unutar atrijuma su pažljivo birane, usklađene sa našem klimatskom podneblju, pa se pored domaćih sadnica mogu videti i određene egzote, koje odlično podnose promenljive vremenske uslove.
Zelena arhitektura se česta navodi kao floskula u našoj struci i ne podrazumeva samo veće prisustvo parkovskih i drugih biljnih struktura, već i energetsku održivost, koja takođe utiče na ekološki standard. U te svrhe, autorski tim Zabriskie je imao još jedan delikatan zadatak, a to je projektovanje mini solarne elektrane na krovu hale, snage pola megavata, koja se napaja sunčevom svetlošću preko 1.500 m² solarnih panela.
Prilikom rekonstrukcije objekta korišćen je sav demontirani materijal sa gradilišta, što je takođe jedna od ključnih komponenti održivosti.

Ovo daje mogućnost kompleksu da sam proizvodi električnu energiju za potrebe grejanja, hlađenja i ventilacija, što čini upotrebu čak 20% energije iz obnovljivih resursa, dok bi se ostali kapaciteti dobijali preko postojeće elektro mreže. Kako je upotreba obnovljivih energetskih resursa na tako visokom nivou, objekat je dobio LEED GOLD sertifikat i smatra se karbonski neutralnim.
Ovo nije kraj ekološkom pristupu, jer je prilikom rekonstrukcije objekta, korišćen sav demontirani materijal sa gradilišta, što je takođe jedna od ključnih komponenti održivosti. U svetu uveliko su na snazi standardi, da je rušenje postojećeg starog objekta tek krajnja solucija, kao i činjenica da se prilikom rekonstrukcije što više postojećeg građevinskog materijala može iskoristiti za potrebe nove gradnje, a ne izbacivati na deponije kao beskorisni šut, čime se dodatno zagađuje okolina.
Enterijer po svetskim standardima
Svaka važnija svetska kompanija sve više stavlja akcenat na prijatne radne uslove za svoje zaposlene, što znači da kancelarijski prostori sve manje imaju osobine stroge korporativne monotonije, a sve više umetnički oblikovanog, relaksirajućeg ambijenta. Tim Zabriskie je i na tom polju pružio svoj maksimum, dajući enterijeru InGrid – Schneider Electric Huba jednu ozbiljnu, ali u isto vreme i vrlo kreativnu crtu autorske unutrašnje arhitekture.
Ovde upravo možemo govoriti o unutrašnjoj arhitekturi, jer je prostor daleko više od običnog enterijera, pa se njegovom oblikovanju tako i pristupilo. Da bi se više od 700 zaposlenih osećalo što prijatnije tokom obavljanja svojih radnih zadataka, njihov ambijent je osmišljen tako da prirodno osvetljenje što više prodire u unutrašnjost i da se stavi akcenat na integraciju spoljnog i unutrašnjeg prostora.
Boje i materijali su posebni birani, kako bi boravak u prostoru bio što prijatniji, a održavanje što lakše i efikasnije.
Principi koje je još Le Korbizje postavio kao ključne faktore u projektovanju stambenih ili poslovnih objekata, na koje su mnoge savremene arhitekte potpuno zaboravile. Pored prisustva zelenila i prozračnosti, akcenat je pre svega stavljen na open spejs strukturama, kako u radnim, tako i u zajedničkim prostorijama.
Za početak, kada se uđe u središnji prostor hale, primećuje se da je on ostao slobodan u punoj visini, što više rasterećen od nepotrebnih elemenata, ali dodatno oplemenjen mikro ambijentalnim celinama nameštaja, sa dugačkim, prozirnim zavesama, što stvara utisak da se nalazite u prostoru unutrašnjeg trga.

Kako se dalje ulazi u hub, primećuje se da su mnoge prostorne strukture (etaže, komunikacije itd.) stare fabrike sačuvane, ali prenamenovane, pa su radni prostori potpuno otvoreni. Boje i materijali su posebni birani, kako bi boravak u prostoru bio što prijatniji, a održavanje što lakše i efikasnije.
Da bi komfor zaposlenih bio potpun, tu je i 11 čajnih kuhinja, 4 trening sale, teretana sa tuševima, ali i soba za molitvu, namenjena pre svega posetiocima.
Nameštaj je krajnje funkcionalan, ali često i neformalan u zajedničkim prostorima, kako bi se simulirao više privatni nego poslovni ambijent. U zatvorene prostorije spadaju: veliki amfiteatar sa 200 mesta, koji se nalazi takođe u jezgru objekta; 54 prostorije za sastanke i 28 zvučno izolovanih soba.

Da bi komfor zaposlenih bio potpun, tu je i 11 čajnih kuhinja, četiri trening sale, teretana sa tuševima, ali i soba za molitvu, namenjena pre svega posetiocima, tj. poslovnim partnerima koji se duže zadržavaju u poseti huba, a u gradu ne postoji sakralni prostor njihove konfesije.
Nismo sigurni da trenutno i jedan poslovni objekat u državi zadovoljava ovako visoke standarde kompletnog tehničkog i personalnog funkcionisanja, pa sa pravom možemo odati priznanje projektnom birou Zabriskie, da svakim svojim novim poslovnim objektom, za po jedan korak unapred pomeraju kvalitet domaće arhitekture i enterijera.