VOŠINI KLINCI KOD LALATOVIĆA U TROFEJNOJ SALI KLUBA! Dečački iskrena pitanja za trenera kakva nikad u karijeri nije dobio

Novi glavni trener Voše sa uživanjem je slušao svako pitanje malih fudbalera i potrudio se da detaljno odgovori. Pitanja su bila gotovo sigurno teža od onih sa kojima se Lalatović „suočava“ kada je pred novinarima.
Reč su uzimali redom Aleksa, Strahinja, Pavle, Lazar, Nikola... 
Ko vam je omiljeni igrač u ekipi?
- Uh... Ko postigne gol protiv OFK Beograda i donese pobedu on će da mi bude omiljeni (smeh). Šalim se malo, svi su mi omiljeni. Trudim se da mi svi budu pod‌jednaki, jer samo tako može da postoji prava hemija u ekipi i pravi odnos na relaciji trenera i igrača.
Da li vam je draže dati gol Partizanu ili u Ligi šampiona?
- Njima sam mnogo puta davao golove, tako da sada biram Ligu šampiona (smeh). Moja sledeća velika želja je da igram sa Vojvodinom grupnu fazu u Evropi. Ovaj klub, Novi Sad kao grad, navijači, rukovodstvo na čelu sa predsednikom Zbiljićem, zaslužuju da igramo grupnu fazu i verujem da ćemo to i ostvariti.
Kako se osećate što vas navijači toliko vole?
- Kada iskreno voliš klub koji treniraš, onda te i navijači vole. To je moj slučaj sa Vojvodinom. Jako sam srećan zbog toga i uživam da treniram Vojvodinu. Mnogo volim ovaj klub i to osećaju navijači.
Šta mislite koji ćete biti ove sezone na tabeli?
- Minimum treći. Vojvodina ne sme da bude ispod toga! Ali ja sanjam drugo mesto.
Kako ste se osećali kada ste osvojili Kup Srbije?
- To smo uradili protiv Partizana i to je najlepši osećaj koji mi se desio u fudbalu. Ujedno, to je i moj najveći uspeh kao trenera. Za mene je smisao trenerskog posla da osvojiš trofej i izuzetno mi je značilo što sam to uspeo sa Vojvodinom.
Kakav je osećaj bio kod poslednjeg penala na tom meču Vojvodina - Partizan?
- Za infarkt. Stegao sam ruke i samo molio boga... Četiri uzastopna polufinala sam imao, tri puta sam ispao od Partizana i četvrti put sam ih pobedio u finalu. Ceo stadion je bio protiv Vojvodine, tačnije protiv mene, oni kao da igraju protiv mene, a ne Vojvodine. Kada smo primili drugi gol jedva sam disao, bilo mi je jako teško, baš sam se potresao. Gledam trofej, primili smo gol u 94. minutu, ali na kraju smo uzeli ono što smo zaslužili. 
Ko je najbolji igrač koga ste trenirali u karijeri?
- Nikola Drinčić. U 36. godini bio je najbolji igrač naše lige, dolazio je sat vremena pre i ostajao sat vremena posle treninga. Bog mu je vratio za sve i zato je danas i dobar trener.
Koja pojačanja biste doveli u Vojvodinu?
- Napadača i zadnjeg veznog. Na te dve pozicije i ne treba ništa više da budemo treći i osvojimo Kup Srbije.
Šta je vaš savet za nas?
- Manje telefoni, manje društvene mreže, manje video igrice i više da se družite, pričate, igrate. Kada sam bio u vašim godinama, moj ceo dan je bio fudbal... Od jutra do mraka. To i vama savetujem, naravno uz školu - zaključio je Lalatović i dobio aplauz mališana. 
Usledio je dogovor da ovakva druženja postanu praksa! Na obostrano zadovoljstvo. Uživao je trener (doduše, malo se i naumučio zbog teških pitanja), a mališani su imali priliku da pokažu da je Voša sistem u kom svi učimo jedni od drugih.