KORAK UNAZAD CRVENO-BELIH FUDBALERA NA GOSTOVANJU U UBU: Do jednog boda, u igri bez igre
U jednom od najlošijih izdanja ove jeseni, Vojvodina se neporažena, sa jednim bodom više na kontu (1:1), kući vratila sa gostovanja u Ubu.
Terenska inicijativa, izražena visokim procentom poseda lopte, bila je barem u istoj meri rezultat defanzivne postavke Jedinstva, koliko i spretnosti Novosađana u igri između šesnaesteraca. U nizu njihovih grešaka u završnoj fazi napada, presudna po razvoj situacije na terenu, bila je Petrovićeva greška na svojoj polovini, posle koje je Jevtić postigao gol za vođstvo domaćina.
U takav sud, uz zaključak da je nerešen rezultat 1:1 i realan odraz stanja, uklopila se i ocena trenera Nenada Lalatovića po završetku utakmice i njegovog prvenstvenog debija u trećem mandatu u ulozi Vošinog šefa stručnog štaba.
– Čestitam i jednoj i drugoj ekipi na prikazanoj igri, mislim da smo mi sami sebi dali gol – rekao je Lalatović. –Drugo poluvreme, u poslednjih 20 minuta, igrali smo onako kako ja to i želim. Posle vođstva domaćina, uspeli smo da se vratimo i da izjednačimo, a u finišu, kod rezultata 1:1, imali smo stopostotnu šansu da preokrenemo, ali u tome nismo uspeli.
„Prvi se mačići u vodu bacaju“ reći će Vošini najverniji navijači, spremni da veruju u davno ispričanu priču o posledicama po tim i igru kolektiva posle ravnopravne igre s Ajaksom u Amsterdamu i odsustva sreće u susretu s Mariborom.
S druge strane, oni koji u svakoj situaciji pesimistički gledaju na sva dešavanja na terenu, prepoznaće „da se po jutru dan poznaje“. Na preseku dijametralnih gledanja, optimista s jedne i pesimista s druge strane, pogled na gostovanje Vojvodine u Ubu svedoči da je, u odnosu na susret u Subotici i ubedljivu pobedu protiv Spartaka (4:0), načinjen veliki korak unazad.
Najpre minus što se rezultata tiče, a potom i svih elemenata koji su rezultatu prethodili u igri bez igre i energije. Na kraju krajeva, i bez jasne osnove na kojoj je planirana pobeda protiv ubedljivo najskromnije ekipe u ligi.
Lalatović je džentlmenski, po povratku u klub s kojim je postao trofejni trener i s kojim je i titulu u perspektivi najavio, preuzeo odgovornost za eventualni neuspeh, ceneći da u kolektivu ima igrače dostojne poštovanja i titule vredne. I sa „bonusima“ je, kako je naglasio, zadovoljan, ali je na prvom koraku žrtvovao reprezentativnog golmana Rosića, zarad zadovoljenja pravila o „bonusima“.
Čast Gočmancu, reč je o vrlo talentovanom mladom golmanu, koji je Voši jedan bod spasao u finišu meča s Jedinstvom, ali i on sam zna da je Vošinu mrežao čuvao prvenstveno zato što Lalatović nije imao dovoljno kvalitetan izbor „bonusa“ u polju. Što se selekcije igrača tiče... Vojvodina je osma na tabeli sa ispodpolovičnim učinkom (44,4 posto), posle 12 prvenstvenih kola.
L. Bakmaz