RAD NA KRUZERIMA BIĆE OPOREZOVAN SA DESET POSTO! Ministarstvo finansija izašlo s radnom verzijom izmena nekoliko zakona

Pomorci, kao i ostali radnici na kruzerima koji plove pod tuđom zastavom dobiće svoje mesto u zakonu. Makar onom koji se bavi regulisanjem poreza na dohodak građana i obaveznim doprinosima
Ministarstvo finansija izašlo je sa radnom verzijom izmena nekoliko zakona. Među novinama u Zakonu o porezu na dohodak građana je novi iznos neoporezivog dela plate. Naredne godine će on biti 28.423 dinara, ali će se od 2026. usklađivati sa rastom potrošačkih cena.
Pomorci u fokusu poreznika

Pomorci su naredna novina. U fokus poreznika su stigli skoro istovremeno sa frilenserima. Taman kada su postavljani temelji rešenja za oporezivanje slobodnjaka, koverte sa krajnje neprijatnim obaveštenjem su počele da stižu mornarima, kapetanima, ali i drugom pomorskom osoblju.

Obračun koji je najpre važio za frilensere, primenjen je i na njih i to na prihode iz 2017. godine. U praksi, krajem 2022. su pojedini dobili rešenja sa poreskom osnovicom od 12.000 evra. Prethodne godine udruženja pomoraca pokušala su sa nadležnima da dođu do prihvatljivijeg rešenja.

Da li je tek objavljena radna verzija nacrta izmena propisa ono što pomorci od države očekuju, tek će se videti. Kada je reč o porezu, predloženo rešenje predviđa da se poreska osnovica oporezuje sa 10 odsto.

A evo kako se do osnovice stiže.

Prihodima pomoraca smatraju se prihodi koje od stranog poslodavca ostvari radnik na osnovu obavljanja poslova na brodovima i drugim „plovilima koji viju zastavu strane države“.

„Obveznik je fizičko lice koje ostvaruje prihode radeći kao član posade ili obavljajući druge poslove kao pomoćno osoblje na brodovima i drugim plovilima koji viju zastavu strane države“, deo je novog predloženog člana 85V.

Prvi zadatak će biti da se odredi tačan broj dana koje su naši građani proveli na brodovima.

„Broj dana provedenih na brodovima i drugim plovilima, kao i vrsta poslova koje je obveznik obavljao, dokazuju se na osnovu podataka iz pomorske knjižice, koju overava nadležni organ ili drugih dokumenata koje izdaje nadležni organ za poslove plovidbe“, stoji u preloženom članu.

Predviđeno je i kako se tačno utvrđuje njihova zarada tokom plovidbe. A uticaj će imati i ministar saobraćaja.

„Visina prihoda fizičkih lica, po vrsti poslova koje obavljaju utvrđuje se na dnevnom nivou, podzakonskim aktom koji donosi ministar nadležan za poslove saobraćaja, imajući u vidu prihvaćene međunarodne standarde“, piše još u nacrtu novog člana.

Oporezivi prihod je tako predviđen kao zbir prihoda na dnevnom nivou, prema broju radnih dana provedenih na brodovima i drugim plovilima u toj kalendarskoj godini. Važno je, međutim, da neće svi automatski biti obveznici. Veoma je važno koliko su dugo van zemlje.

„Obveznici koji obavljaju poslove na brodovima i drugim plovilima duže od 174 dana u kalendarskoj godini za koju se utvrđuje i plaća porez, oslobođeni su od plaćanja poreza na prihode iz ovog člana zakona“, stoji još u radnoj verziji zakona.

Tako je propisano jer je rezident Srbije neko ko u državi provede više od pola godine. Od primanja, da bi se došlo do osnovice, treba još oduzeti normirane troškove. I na kraju je poreska stopa – 10 odsto.

Pomorci će biti u obavezi da poresku prijavu podnose najkasnije do 31. marta za prethodnu godinu. Ukoliko su od 1. januara do 31. marta na plovidbi, imaju obavezu da to učine u roku od 15 dana od prvog iskrcavanja u toj godini.

Pomorci se spominju i kada je reč o obaveznom zdravstevnom osiguranju. Osnovica za doprinos je najmanje dvanaestostruki iznos najniže mesečne osnovice doprinosa.
Tumačenje od opštine do opštine

Zainteresovani još nisu stigli da detaljnije prouče tek objavljenu radnu verziju.

Tako ni predsednik Granskog sindikata pomoraca i lađara Srbije Branislav Vajda još nije siguran da li trenutni nacrt rešava sve probleme.

Da li su pomorci oni koji rade na moru, ili i na reci?
„Nije mi još sasvim jasno šta se sve predviđa. Za početak potrebno je precizirati da li su pomorci samo oni koji rade na moru ili i na reci, jer mi nemamo more“, kaže Vajda za Forbs Srbija. „To nije definisano“.

Prema njegovim rečima, posle mišljenja Ministarstva finansija, dobar deo pomoraca koji su dobili rešenja pre dve godine, nisu na kraju morali da ih izmire. Ishod je zavisio od lokalne poreske administracije.

„Javljali su se ljudi koji su radili na rekama. Neke su oslobodili, nekima su tražili dopunu dokumentacije“, dodaje Vajda. „Ljudi koji rade na prekookeanskim brodovima često dobijaju bruto platu i zbog toga možda imaju obavezu da plate neki porez, bar što se Srbije tiče. Oni koji rade na rečnim putničkim brodovima po pravilu primaju neto zaradu i porezi i doprinosi su im plaćeni u zemlji gde je registrovan brod. To je najčešće Švajcarska“.

Problem je, međutim, bio kada su naše administracije od lađara tražile da prilože prijavu prebivališta u Švajcarskoj.

„Oni jesu na teritoriji Švajcarske, jer plove pod švajcarskom zastavom, ali im Švajcarska neće izdati dokaz o prebivalištu. Nisu faktički u zemlji“, pojašnjava Vajda.

Vajda dodaje da je za lađare i pomorce priličan problem i što je reč o samooporezivanju. Veruje da bi bilo lakše da porez ne moraju da prijavljuju sami, jer mnogi ne znaju za tu obavezu.

„U Hrvatskoj je to dosta dobro rešeno“, kaže Vajda. „Sistem je složen. Ide sve preko lučke kapetanije i overava se pomorska knjižica. Ko je u Hrvatskoj bio manje od 183 dana, porez mu je jedan odsto. Za oko 150 do 200 evra mesečno imaju zdravstveno i zagarantovanu penziju. Pomorci mogu da otvore i preduzetničku radnju i rade prevoz. Da su paušalno oporezovani. Moglo se ići i na takvo rešenje.

„Belo osoblje“ često bez knjižice

Kako čujemo u Safe Cruise Agency, agenciji koja posreduje u zapošljavanju naših ljudi na kruzerima, radnika ima. Iako težak, ovo je i dalje dosta popularan posao. I mnogi od njih su krajem 2022. dobili poresko rešenje. A rasplet je, takođe, zavisio od pojedinačnih poreskih administracija.

„Skoro svi oni ostaju duže od šest meseci na brodu, tako da verujemo da mnogi zapravo neće morati da plaćaju porez“, kažu nam u ovoj agenciji.

Ono što može biti problem su podaci koji se utvrđuju iz pomorskih knjižica.

„Najpre imamo pitanje takozvanog „belog osoblja“. To je hotelsko osoblje na kruzerima. Pod pomorcima uglavnom mislimo na kapetane i posadu“, dodaju u agenciji. „Te pomorske knjižice mnogi iz belog osoblja nemaju. Naše nisu toliko popularne. Otvaraju im se u zemljama pod čijom zastavom plove. Kod prekooekanskih brodova to su uglavnom male ostrvske zemlje“.

Kako pojašnjavaju, problem bi mogao da bude u utvrđivanju poreske obaveze za prethodne godine. Poreska obaveza može da se razreže najviše pet godina unazad. Ubuduće, pretpostavljaju, i „belo osoblje“ će voditi računa da poseduje i naše pomorske knjižice.