U SUSRET NOVOSADSKOM DŽEZ FESTIVALU Poreklo osećanja zvanog ljubav

Ovaj potomak bogate mešavine Brazila, Evrope, Bliskog istoka i Afrike već sa deset godina bio je nezaobilazni deo lokalne brazilske muzičke scene koji će kasnije sarađivati i sa profesionalnim grupama i umetnicima kao što su Žilberto Žil, Hermeto Paskal, Roberto Mendes...
– S muške strane, moji baka i deda su došli iz Libana (etnička grupa Druzi) i Angole, dok su po ženskoj liniji došli iz Italije i Brazila. Kao što vidite, to je lepa mešavina i veoma sam srećan zbog toga. U mojoj porodici smo slušali dosta tradicionalne muzike, koja dolazi sa svih ovih mesta: muziku iz Angole, Mozambika, Zelenortskih ostrva, Libana... – izjavio je u jednom intervjuu.
Počeo je da svira bubnjeve sa sedam godina, a napustio školu sa 10 godina i počeo da se bavim muzikom. 
– Moja porodica je bila siromašna i donosio sam novac svojoj majci. To što nisam imao formalne studije muzike je bio nedostatak, ali moj put je bio sledeći: otkako sam počeo da sviram, uvek sam imao hiljadu muzičkih ideja. Realizovao sam ih – i nastavljam to da radim – ne pišući partiture, već zajedno sa muzičarima. Znajući nešto o raznim instrumentima, uvek sam tu da predložim kako da izvedemo i interpretiramo kompoziciju, a moje poteškoće postaju snaga jer zajedno sa drugima uvek imam priliku da naučim nove stvari.
Njegova muzika je nesumnjivo originalna i duboko autentična. I u svojoj ličnosti i u svojoj muzici Munir Hosn otkriva puteve do dubokog zajedništva mnogih naroda. „Na prvo slušanje moja muzika deluje jednostavno, ali u stvarnosti je složena jer sviramo brazilske ritmove sa melodijama i osećanjima koji dolaze iz Afrike, u džez-harmonijskoj tkanini. A za njeno sviranje je potrebna ogromna muzička kultura i instrumentalna virtuoznost, jer su ritmovi i metri složeni i zamršeni“, kaže Munir Hosn, dok kritka ocenjuje da, slušajući njegove kompozicije ili aranžmane, slušalac može da zamisli koliko su široka i velika bila njegova putovanja kroz različite zemlje i kulture.

Na Novosadski džez festival dolazi sa četiri veoma talentovane instrumentalistkinje, a i njegov prethodni album Vientre je snimljen samo sa ženskom postavom. Govoreći o Vientre, Munir Hosn je otkrio da je ideja da se napravi album sa ženama i posvećen svim ženama postala na kraju „neophodna, veoma posebna priča puna pomešanih emocija”: 
„Kao sin veoma mlade majke koja je još uvek otkrivala kako da uživa u životu, proveo sam veći deo svog detinjstva sa svojim tetkama, rođacima, bakama, učiteljicama; te sjajne žene su me naučile šta je danas za mene najvrednija lekcija u mom postojanju: osećati ljubav prema drugima, prema prirodi i prema samom životu. Dok je moja majka bila odsutna iz različitih razloga, nedostajala bi mi; i kroz njeno odsustvo naučio sam važnost ženske figure u našim životima. Nakon što sam proveo više od dvadeset godina putujući svetom a da je nisam video, sećanja i sva moja razmišljanja o toj vezi, koju sam imao iz drugog ugla, pretočili su se u set pesama koje su mi pomogle da ponovo izgradim najlepše delove ove priče. Dok kroz ovaj album nudim svu svoju energiju i posvećenost, želja mi je da se u svakoj melodiji oseti snaga i veličina tog bića koje nas, osim što nam daje život, uči poreklu osećanja zvanog ljubav”...  
Novosadski koncert Munira Hosna, sa kojim još sviraju bubnjarka Jisi Garsija, pijanistkinja Frančeska Romero, klavijaturistkinja Ana Paz i flautistkinja Magela Herera, najavljen je za petak, 11. oktobar, u 22 sata. 

Miroslav Stajić