VEČERAS POČINJE 26. IZDANJE NOVOSADSKOG DŽEZ FESTIVALA I dame sjajno sviraju džez
Na sceni „Jovan Đorđević” Srpskog narodnog pozorišta večeras počinje 26. izdanje Novosadskog džez festivala, koji će u 20 časova svojim koncertom otvoriti Balance Tribut Trio, formacija koja je udružila virtuoznost trojice vrhunskih džez muzičara: pijaniste Antonia Faraa, bubnjara Vladimira Kostadinovića i kontrabasiste Karla Benvera.
Antonio Farao se toko 35 godina duge karijere dokazao kao jedan od najcenjenijih džez pijanista na internacionalnoj sceni. Njegov stil je jedinstven: besprekorno tehničko znanje, neobuzdana kreativnost, uzbudljiva vitalnost i izvanredne ritmičke veštine. Farau se na sceni večeras pridružuje Karlo Baveta, koji može da se pohvali da je na konzervatorijum završio studije i električnog basa i klasičnog kontrabasa, te da je kao vrhunski instrumentalista do sada sarađivao sa brojnim velikim imenima evropskog i svetskog džeza – među kojima je i Vladimir Kostadinović, danas jedan je od najtraženijih džez bubnjara koji je svoju međunarodnu slavu stekao dinamičnim bubnjarskim stilom, dubokim osećajem za ritam i izuzetnom muzikalnošću.
Drugi deo večeri, nastupom od 22 sata, obeležiće nemačka džez pijanistkinja Julija Hulsman, za čije muziciranje kritičari kažu da „uravnotežuje poznato i tajanstveno: njen tajming, harmonijski osjećaj i okretanje fraze otkrivaju duboku svest o džezu, ali njene kosmičke meditacije upućuju i na nešto apstraktniju savremenu muziku”. Ova danas profesorka džez klavira na Berlinskom univerzitetu umetnosti, duže od dve decenije svira sa kontrabasistom Markom Muelbauerom i bubnjarem Hajnrihom Kuberlingom po klubovima i festivalima širom Nemačke i Evrope. Taj jedinstven ukus njihovog zajedničkog muziciranja, gde se kroz razmenu misli i kreativne energije gradi svaka kompoziciju, samo će na večerašnjem koncertu biti pojačan jedinstvenim začinom koji ovom doneo tenor saksofonista Uli Kempendorf.
Koncert Julije Hulsman na neki način i akcentuje nezvanični lajtmotiv ovogodišnje edicije festivala - da i žene itekako sjajno sviraju džez. Legendarna Nina Sajmon je govorila: „Džez nije samo muzika, to je način života, to je način postojanja i način razmišljanja “. A tome da džez zaista predstavlja posebnu celinu i kulturni fenomen u muzici i društvu 20. pa i 21. veka itekako su doprinele i žene, počev od samog formiranja džez žanra: dame koje su pevale bluz stvorile su zapravo taj čulni način izražavanja. I kasnije su žene imale važnu ulogu u razvoju ove muzike koja je, po rečima Čarlija Parkera, „čist, plemenit odraz vlastitih misli, iskustva, mudrosti”...
Nažalost, kako je u jednoj studiji napisala čuvena američka muzikološkinja Šeri Džin Taker, „jasno je da se o džezu misli i on istorizuje kao muški svet, ponekad ukrašen devojkama, pre svega pevačicama”. Ne mali broj pisanih izvora tvrdi da su čak i posle „slepih audicija” šefovi bendova i dalje radije birali muškarce iako njihove koleginice nisu bile ništa lošije, naprotiv. Rezultat je da su instrumentalistkinje, posebno one koje su svirale gitaru, saksofon, trubu, kontrabas ili bubnjeve, u istoriji džeza praktično učinjene nevidljivim. Na pijadestalu su gotovo isključivo muškarci.
O svemu tome svedoči i činjenica da je u „Hall of Fame“ uglednog časopisa DownBeat tek nekoliko dama: Bili Holidej, Besi Smit, Ela Ficdžerald, Sara Von, Beti Karter, Ebi Linkoln i Nina Sajmon; pre nekog vremena ovim svevremenim pevačicama pridružile su se pijanistkinje i kompozitorke Meri Lu Vilijams, Karla Blej i Džeri Alen. U knjizi „Veliki stilisti džeza” našeg Robeta Tilija, u raskošnoj paleti od preko stotinu velikana, nalaze se imena Bili Holidej, Memfis Mini, Dajane Rivs, Besi Smit, Ime Sumak, Sare Von, Dajne Vašington, Etel Voters, te Mery Lu Vilijams. I to je to.
Srećom, stvari se polako menjaju. Mada i dalje statistike upozoravaju na to da startna pozicija žena i muškaraca u džezu nije ista – prosečan odnos na džez akademijama je 10:1 u korist jačeg pola – poslednjih godina sve je više dama koje dobijaju nagrade u izborima za najbolje soliste: Ira Bloom (sopran saksofon), Anat Cohen (klarinet), Nicole Mitchell (flauta), Kris Davis (klavir), Mary Halvorson (gitara), Regina Carter (violina)... I sve je više dama u prvom planu na džez festivalima. Tako su ove godine i u Novom Sadu među glavnim zvezdama, uz Juliju Hulsman, pevačica Siril Eme i saksofonistkinja Kamila Džordž, dok kompozitor, producent i multiinstrumentalista Munir Hosn, jedan od najtraženijih svetskih sajdmena, dolazi okružen čisto ženskim bendom: bubnjeve će svirati Jisi Garsija, klavijature Ana Paz, klavir Frančeska Romero a flautu Magela Herera. Uostalom, kako je to i Julija Hulsman istakla u jednom intervjuu: „Ipak je od svega najvažnije da budeš dobar muzičar”.
M. Stajić