ZNATE LI ZA JADAC? Ova igra ustvari nije igra VEĆ MAGIJSKI OBRED Evo KAKO JE STIGAO DO NAS

 Ovo lomljenje kosti, međutim, nije nikakva igra, već magijski obred prizivanja sreće, a bio je popularan još u staroj eri.

 Vremenom je dostigao toliku popularnost da su odlomljene delove kosti pojedini nosili oko vrata kao amajlije. Uporedo, počinju i da se prave od plemenitih metala i prodaju po zlatarama kao nakit. Gde se i kako pojavio ovaj interesantan običaj?

Prema drevnim etrurskim verovanjima, kokošjim kostima su pripisivane izvanredne moći, pa su obavezno korišćene u ritualima i proricanjima. Koliko je poznato, upravo su Etrurci prvi vodili „borbu“ za jadac, pri čemu je osvojeni deo kosti čuvan jer obezbeđuje sreću. Ako bi kost osvojilo mlađe lice, sakrilo bi je negde unutar kuće, a prva osoba suprotnog pola, koja bi je pronašla, navodno bi predstavljala budućeg bračnog druga. Takođe, ostatke ovakvih kostiju posle obroka nikada nisu spaljivali jer su verovali da će im to prouzrokovati kostobolju.

Jadac je imao sličnu ulogu i u starom Rimu. Donosio je sreću, ali je korišćen i u raznovrsnim obredima. Poznato je da su kosti živine i ptica koristili u proricanju sudbine. Nasumice bi ih pobacali po zemlji, a iz njihovog položaja vidovnjaci su čitali budućnost.

Jadac je, poznato vam je, naziv za specifičnu pileću kost, odnosno viličnu kost ili „vilicu“ koja se nalazi između grudi i vrata pileta. Ova kost je u obliku slova „Y“ i tradicionalno se koristi u igri kada dve osobe povuku suprotne krajeve kosti dok se zažele želja. Osoba kojoj ostane veći deo kosti obično se smatra onom čija će se želja ispuniti.

Ovaj običaj je poznat u različitim kulturama i na engleskom se naziva „wishbone“, što znači "kost želja".

Sličan običaj zadržao se i do današnjih dana širom sveta. U SAD je 1999. godine jedna Amerikanac došao na zanimljivu ideju. Budući da je jadac i tamo stekao ogromnu popularnost, rešio je da počne da ih proizvodi od plastike. Tako su prilikom zajedničkih obeda svi prisutni imali priliku da lome jadac umesto uobičajenih dvoje gostiju.

Pri obrocima koji obuhvataju pernatu živinu, pogotovo piletinu, u našim starim domaćinstvima borba za jadac predstavlja posebno zadovoljstvo. Koristi se u različite zabavne svrhe, a prvenstveno za duel u cilju ispunjenja želje ili neke vrste opklade. Često se na račun ovog običaja zbijaju šale, kako je šteta da kod pileta postoji samo jedan jadac, jer može da se koristi samo za takmičenje između dve osobe. Svako od dvoje izabranih takmičara treba da vuče svoj kraj kosti i pritom zamisli želju. U čijoj ruci završi veći komad prelomljene kosti, dobiće šansu za ostvarenje želje.

Ako jedan od takmičara zaboravi da kaže „Znam za jadac“ kada protivnik pokuša nešto da mu stavi u ruku, to ujedno znači pobedu rivala, koji mora na neki način biti nagrađen. Iz ovakvih duela izraz „Znam za jadac“ ukorenio se u narodu kao termin koji se koristi kada znate da neko pokušava da vas prevari.