U SNP SUTRA PREMIJERA DRAME „ISKUPLJENJE” PO ISTOIMENOM ROMANU BRANIMIRA ŠĆEPANOVIĆA Između jave i sna

Uloge su poverene Borisu Isakoviću, Marku Markoviću, Marti Bereš, Nenadu Pećinaru, Jugoslavu Krajnovu i Marku Saviću.

„ Februarsko jutro. Grigorije Zidar traži svoju jedinicu. Slučajno bane u Veliku jarugu. Jednim rafalom pokosi ceo nemački streljački vod. A onda padne u nesvest. Posle shvati da leži u nekoj štali, da ga je na leđima doneo neki dobar čovek, pet nedelja ga lečio melemima od trava, rekao mu da je anđeo nebeski, izbavitelj, da je sam spasio od streljanja neke nesretne ljude iz Nehaja”, priseća se u predstavi glavni junak Grigorije, koji je posle tri decenije kao kamiondžija slučajno zabasao u isti taj Nehaj čiji su mu meštani podigli spomenik – uvereni da je njihov heroj poginuo nakon što ih je spasao. Pokušavajući da im objasni da je ipak živ, nailazi na nerazumevanje i bes, jer je žiteljima Nehaja vredniji mrtav heroj nego živ kamiondžija...

– Na putu smo da napravimo vrhunski pozorišni čin– ocenila je na konferenciji za novinare Sonja Damjanović, direktorke Drame Srpskog narodnog pozorišta. – Bilo mi je veoma važno da ovu dramu iamo na repertoaru SNP-a atš to je tema Šćepanovićevog romana danas više nego aktuelna. Apsurdna i u sušzini egzistencijalistička situacija, u kojoj se našao glavni junak Grigorije Zidar, vrlo korespondira sa današnjim vremenom u kome je stalno, i iznova, i iznova... potrebno dokazivati ono što je toliko očigledno. A to je da je istina, u velikoj meri a nekada i u potpunosti - relativizovana.

Boris Isaković: Povratak s razlogom

Pozorište je meni i dalje mnogo uzbudljivije od filma ili snimanja bilo kakve serije. Ali pošto smo svedoci produkcije i odnosa prema teatru koji je takav kakav je, nekako tu više nisam pronalazio svoje mesto. Ali imam utisak da sam se s razlogom sada vratio, vrlo motivisan i samom pričom i kolegama s kojima sam gradio pozorišno „Iskupljenje”  – poručio je Boris Isaković.

Reditelj Veljko Mićunović otkrio je u razgovoru s novinarima da ga je „Iskupljenju” privukla kako dramska atraktivnost tog štiva, vrlo zahvalna za scenu, tako i njegov refleks aktuelnu stvarnost. Po njegovim rečima, u tematskom smislu Šćepanović otvara neka večna pitanja koja je onda i autorska ekipa predstave potencirala, poput pitanja identiteta, kao i toga ko su naši heroji danas, odnosno koga to sve izdižemo na pijadestal, zaključno sa prekrajanjem istorije koje nam se događa. Mićunović je na kraju istakao da, iako predstava ima realističan okvir, ona u sebi nosi i elemente apsurda, tako da je zapravo građena između jave i sna, odnosno na temeljima halucinogene stvarnosti.

– Ponudivši mi Šćepanovićev roman i kasnije dramatizaciju, reditelj Veljko Mićunović me je zaintrigirao, tim pre što se sa „Iskupljenjem” ranije nisam sreo – rekao je Boris Isaković, koji u predstavi igra upravo Grigorija Zidara. – Pošto sam voleo Šćepanovićevog gospodina Golužu prvenstveno kroz film, mislim da smo i mi sada, poput Živka Nikolića na velikom platnu, uspeli da na sceni nadgradimo „Iskupljenje”. I da bi Brana sigurno bio zadovoljan ovim što smo mi pretočili u pozorišni čin. Nije bilo jednostavno, jer Šćepanovićeva literatura je prilično zakukuljena, a za pozorište je uvek važno da priča bude pitka i da gledalac tu nema mnogo dilema. Ali mislim da smo tu protočnost vrlo lepo stvorili i da je iz toga proistekla i određena pozorišna poetika.

M. Stajić