PAŽLJIVO GLEDAJTE ŠTA JEDETE, IMA FALSIFIKATA Evo šta se od namirnica najčešće KOPIRA, jedemo NAFTU UMESTO TARTUFA

Kada su u pitanju ukusi i delikatesi iz kuhinje koje volimo, stvari nisu baš onakve kako izgledaju na prvi pogled. 

Bilo da se radi o ulju od tartufa, vaniliji, šafranu ili medu, originalni sastojci su često previše retki, a samim tim i veoma skupi, te ne mogu da zadovolje globalnu tržišnu potražnju.

Kao rešenje ovog problema i legitimne svetske kompanije, kao i kriminalne organizacije našle su “prečicu” za zaradu velikog novca, i to tako što nude mnogo jeftinije alternative za sve tražene proizvode, piše Biznis insajder.

Iako postoje potpuno legalni načini da se to uradi, postoji i globalna “lažna prehrambena industrija” za koju se procenjuje da vredi 40 milijardi dolara godišnje, koja šteti legitimnim proizvođačima, finansira kriminalne aktivnosti, pa čak i potencijalno šteti potrošačima.

Ovo su neke od namirnica koje se najčešće falsifikuju.

Parmezan

Ovaj sir može da se zove parmezan samo ako dolazi iz Parme, odnosno regije Emilija-Romanja, koja je dom posebim bakterijama koje siru daju prepoznatljiv ukus. Samo 300 mlekara u ovoj oblasti ima sertifikat za proizvodnju autentičnog parmiđano ređana, koji mora da odleži najmanje godinu dana da bi se postigli kristali od izuzetnog značaja za ukus.

Točkovi autentičnog parmezana su obeleženi šablonima i pečatom DOP za “Denominazione di Origine Protetta”, što ukazuje da je došao sa pravog mesta.

Italijanski parmezan je lako dostupan u većini prodavnica, ali druge opcije mogu biti jeftinije iz nekoliko razloga: parmezan proizveden u Americi mora da odleži samo 10 meseci, dok druge rendane mešavine mogu legalno da sadrže do 4 odsto filera, poput pirinčanog brašna ili celuloze od drvene pulpe.

Vanila

Zaista nema ničeg “običnog” u vezi sa pravom vanilom. Aroma je rezultat pažljivo ručno oprašenog cveća orhideja, čije se mahune potom beru i masiraju kako bi se oslobodio vanilin, pre nego što se potopi u vodu i alkohol da bi se dobio ekstrakt. Ovo je jedan od razloga zašto je samo 1 odsto proizvoda koji se prodaju sa ukusom vanile napravljen od autentične vanile. Vanilin, proizveden u laboratoriji, može se dobiti iz nafte, koristeći ulje karanfilića, drvo ili koru za proizvodnju veštačke arome.

Med

Nije iznenađujuće što se med nalazi na ovoj listi, ali procene pokazuju da je čak jedna trećina meda koji se trguje na međunarodnom nivou lažna. Ukratko, globalna potražnja je jednostavno više nego što pčele mogu da proizvedu. Većina svetskog meda dolazi iz Kine, koja je takođe mesto odakle potiču i falsifikovane verzije.

Da bi zaokružili ponudu, neki proizvođači mešaju pravi med sa veštačkim filerima poput kukuruznog sirupa, glukoze ili šećera od pirinča, šećerne trske ili repe. Ta obrada, ili bilo koja prerada, ima tendenciju da uništi najbolje nutritivne i zdravstvene kvalitete prirodnog meda, pretvarajući ga u ništa više od jeftinog šećera, ističe spisateljica i somelijer meda Sara Vindam Luis.

Kafa

Kafa je veliki, veliki biznis i istorijski je bila isečena sa bilo čime što je smeđe: zagorenim papirom, zagorenim kukuruzom, piljevinom – kaže novinar Lari Olmsted.

Mlevena kafa je takođe dopunjena mlevenim žirom, ječmom i pšenicom. Kafa u celom zrnu prirodno ima manje filera, ali izazovi uzgoja i uzgoja velikih količina mogu dovesti do značajnih razlika u kvalitetu.

Potrebno je oko 1.500 plodova kafe da se dobije oko 500 g zrna, a najbolji proizvođači kafe koriste samo ručno ubrane zrele plodove. Mađutim, mašine za berbu ne razlikuju zrele i nezrele plodove, sakupljaju sve i prerađuju ih zajedno. Usled mnogo koraka u lancu snabdevanja kafom, poreklo zrna je teško pratiti.

Ekstra devičansko maslinovo ulje

Ekstra devičansko maslinovo ulje je meta falsifikatora još od vremena starog Rima, gde su kriminalci prodavali lošije maslinovo ulje ili mešavine drugih ulja kao traženo i cenjeno ekstra devičansko maslinovo ulje.

Većina ekstra devičanskog maslinovog ulja i dalje dolazi iz Španije, Italije ili Grčke, gde se sveže cedi iz zrelih maslina, bez upotrebe toplote ili hemikalija. Vibracione mašine otresu plodove sa stabala masline, koji se zatim melju u gustu pastu, vrte, presuju. Visokokvalitetno ulje može da košta 9 evra po boci od 480 ml. Prevaranti su uspostavili operacije usred legitimnih, tako da uočavanje falsifikata može biti posebno teško bez testa ukusa.

Ulje od tatrufa

Uprkos sveprisutnosti ulja od tartufa, pravi tartufi su neverovatno retki.

Ono što se zove ulje od tartufa u potpunosti se pravi u laboratoriji. Nema nikakve veze s pečurkama – rekao je Olmsted.

Samo jedan divlji beli tartuf težak 70-80 grama, može da košta nešto više od 90 evra, tako da je ova gljiva je popularna meta za falsifikovanje.

Crnim tartufi se mogu uzgajati, ali potrebno šest godina porastu.

Falsifikovano ulje od tartufa je obično mešavina maslinovog ili suncokretovog ulja, aromatizovana sintetičkim jedinjenjem dobijenim iz nafte zvanom 2,4-ditiapentan.

Jedini način da budete sigurni da je ono što jedete pravi tartuf je da vidite kako je ga rendaju pred vama, piše Biznis insajder.

Šafran

Šafran je najskuplji začin na svetu koje se dobija od niti njegovog cveta, Crocus Sativus. Proizvođačima je potrebno dve godine za uzgoj cveća i berbu, a rezanje i sortiranje se obavlja ručno.

Da bi dobili jedan kilogram šafrana potrebno je oko 150.000 cvetova, pa ne čudi što ovaj začin ima vrtoglavu cenu, niti što često pokušavaju da ga lažiraju. Prevaranti nastoje da oponašaju proizvod crveno obojenim senom, konjskom dlakom, kokosovim nitima i korenjem raznih biljaka.