JASMINA RADILA U APOTECI, ALI SE SA MUŽEM VRATILA U RODNO SELO Danas imaju veliku farmu i maline posađane na dva hektara. Nisu se pokajali. (FOTO)

Tada su odlučili da se vrate u selo Karan, odakle je Jasmina i zbog te odluke evo i dve decenije kasnije – nisu se pokajali. Njihove štale danas su pune, kuća velika, a grane u malinjacima se savijaju od roda. Đukići su počeli sa pet krava, a danas ih imaju dvadeset.

- Kada smo shvatili da u gradu, što bi se reklo „životarimo“ i sastavljamo kraj sa krajem, suprug je rekao da bi bilo bolje da odemo na selo i počenemo se baviti poljoprivredom. Ja sam tu ideju prihvatila iako sam znala da je i na selu teško vreme. Ipak, malo po malo uspeli smo da razvijemo naš posao. Krenuli smo sa pet krava, posle sam ja od države dobila još četiri kao mlada žena poljoprivrednica i to nam je mnogo pomoglo. Sada ostavljamo našu žensku telad i tako konstantno uvećavamo broj grla na našoj farmi. Uspeli smo da izgradimo štale i objekte i da im pružimo sve potrebne uslove, započinje priču ova vredna žena za RINU.

Dodaje da na selu mora da se radi, kako bi se zaradilo, ali da je ipak sve drugačije kad znate da radite za sebe a ne za drugog. Tada elana i ambicije ne nedostaje, pa nije teško kad radni dan ponekad traje i dvocifren broj sati. Ipak, kako kaže Jasmina, uz dobru organizaciju nađe se vremena za sve.

- Svako jutro se ustaje u šest, to je nešto što se zaista mora, jer ako se bavite stočarstvom u tom smislu morate biti disciplinovani, jer to krave, uslovno rečeno zahtevaju. Da sve radite u određeno vreme. Nakon toga, kao i svaku ženu, čekaju me obaveze u kući i domaćinstvu. Popodne se uvek nađe malo vremena za odmor, a onda uveče opet muža krava i ostale obaveze, rekla je Jasmina.

Osim što se bave stočarstvom, Đukići imaju i zasade maline koji se prostiru na oko dva hektara, stoga naročito tokom letnjih meseci oko njih ima mnogo posla, pa jedan radni da žene na selu traje i dosta duže. Ipak, Jasmina se ne žali, već ima veoma važnu poruku za sve mlade žene koje u ovom trenutku možda strahuju od života na selu.

- Nije isto živeti na selu sada i pre dvadeset godina. Mi kada smo počinjali, bilo je mnogo teško. Pred nama su bili brojni izazovi, ali uspeli smo nekako sve da ih prevaziđemo. Nismo odustali, srećni smo što smo svoji na svome i to je ono što je najvažnije. Ima možda nekih predrasuda kad su žene i život na selu u pitanju, ali činjenica je da ja stignem sve. I da odem kod frizera i kod kozmetičara, i da odem na odmor i u izlazak. Iz ove perspektive mogu da kažem da je živeti na selu mnogo lepše i zato bih savetovala svim mladima koji se dvoume, da nemaju razloga za to, dodaje Jasmina.

Tokom svog rada koristili su određene državne subvencije koje su im bile od velikog značaja, a Jasmnina ističe da je podrška države poljoprivrednim proizvođačima, naročito ženama, jako važna. Njena porodica trenutno skuplja svu potrebnu dokumentaciju kako bi aplicirali na konkurs i dobili novi traktor.

- Naša deca trenutno se školuju i žive u gradu, ali sin dosta voli poljoprivredu i čitav ovaj posao, stoga je njegova želja bila taj novi traktor koji je inače jako skup i koji sami ne bi mogli da priuštimo. Na ovom što imamo sad, ne planiramo da stanemo, nadamo se da će se i sin priključiti ovom porodičnom poslu. Mi smo prva generacija, a znamo svi da bi se steklo zaista veliko gazdinstvo mora u poslu da učestvuje više generacija. Nadamo se da će nas on naslediti, a potom i unučići, jer je dobra zarada uz pošten rad na selu i te kako moguća, poručuje Jasmina.

RINA