Pekari na crno loš hleb mese

da uredbom podigne cenu najvažnije namirnice.

– Polovina te industrije je u sivoj zoni, mesi i posluje mimo zakona pa samim tim i ne postoji redovna kontrola tih objekata, a hteli bi da nam prodaju hleb još skuplje – kaže za „Dnevnik” predsednik te organizacije Goran Papović.

Potrošači se NOPS-u žale na kvalitet hleba jer vekna, znamo svi, često ume biti naduvana, živa, prazna, gnjecava, lakša od pola kilograma... Iza takvih štruca, vele stručnjaci, najčešće stoji brašno slabijeg kvaliteta, ali i to što se aditivi koriste odoka, što u najvećem broju malih pekara nema tehnologa, što nisu tehničko-tehnološki opremljene... A opet, iza svega toga je rad na crno na milnarsko-pekarskom tržištu, koji sve te propuste aminuje i obara kvalitet hleba.

– Pekare su posebna tema u okviru prodaje hrane, čiji se ukupan neregistrovan promet procenjuje i na dve milijarde godišnje – kaže za „Dnevnik” ekonomista Dragan Radović, koji se i kao stručnjak te branše i kao preduzetnik bavi problematikom sive ekonomije na srpskom tržištu. – Najsmešnije je kada pekari kažu da rade s gubitkom, a od kilograma brašna najčešće naplate i do 500 dinara od napravljenih pogačica i ostalih proizvoda. Brojne pekare do prošle godine nisu bile u sistemu PDV-a, a promet od četiri miliona dinara su ostva-

rivale mesečno. Kod mnogih se sve radi na crno, od nabavke sirovina pa do prodaje.

Po njegovim rečima, čak svaka druga vekna hleba je proizvedena i prodata na crno te je, naglašava, neophodno da inspekcija sprovede brze, desetominutne kontrole pekara u svim gradovima, i po nekoliko puta u istim objektima, s proverom pazara, prijava zatečenih radnika i ugovora o zakupu. Pomenimo, u Srbiji je registrovano 6.180 pekara, što malih, što industrijskih, a ukupna potrošnja hleba je 650.000 tona godišnje.

I slovenačka kompanija „Don Don” upozorila je juče na to da rad malih pekara na crno obara kvalitet hleba u Srbiji, navodeći da je hleb u našoj zemlji, po nedavnoj oceni Udruženja za zaštitu potrošača, sve lošijeg kvaliteta. To se može zaključiti i po izgledu vekne, koja je daleko od standardizovane, ukazuju iz „Don Dona”, napominjući da se ta konstatacija pre svega odnosi na male proizvođače jer se izgled, ukus i kvalitet vekne u istoj pekari tokom samo jedne nedelje menja i po nekoliko puta. Po istraživanjima, na tržištu Srbije više od 60 odsto pekarske industrije čine male pekare, koje, kako se tvrdi u saopštenju „Don Dona”, u najvećoj meri posluju u sivoj zoni u kojoj ne postoji redovna kontrola sirovina i finalnog proizvoda. Mnogi od njih ne poštuju ni minimum propisanih standarda proizvodnje.

– Razlika u kvalitetu hleba je vidljiva i samim okom – izjavio je direktor za razvoj u kompaniji „Don Don” Nenad Đorđević. – Ako prođemo kroz sve procese proizvodnje, od nabavke sirovina do konačnog proizvoda shvatićemo zašto je to tako. Kao veliki proizvođači, mi moramo da vodimo računa o zaokruženom procesu dobijanja hleba i peciva.

Mali proizvođači, kako tvrdi, brašno nabavljaju iz sive zone, od takozvanih uslužnih mlinara, i na taj način izbegavaju plaćanje PDV-a, poreza na dobit, doprinosa – sve ono što veliki industrijski proizvođač mora da plati.

U Ministarstvu poljoprivrede pak naglašavaju da je hleb na tržištu Srbije zadovoljavajućeg kvaliteta. To su pokazali rezultati 908 kontrola Poljoprivredne inspekcije u 2014. godini, zaključno s oktobrom. U 239 slučajeva utvrđena je određena nepravilnost, koja se odnosi pre svega na deklarisanje i uslove za proizvodnju, objavljeno je na sajtu Ministarstva.

S. Gluščević

Ispod žita u Vojvodini

– Između 50 i 60 odsto pekara u Vojvodini je u sivoj zoni. Tako je i u Novom Sadu, i u Kuli, i u drugim mestima – kaže za naš list vlasnica pekare „Trivit” Vera Šćepanović. – One su u privilegovane u odnosu na industrijske pekare jer ne plaćaju poreze i druge obaveze, ne prijavljuju radnike, ne poštuju propise...