Granica za premije pet miliona, a ne 20 hektara

i da ne premašuju pet miliona dinara godišnje, bilo da se daju ratarima, stočarima, voćarima...

– To bi u ovom trenutku bilo najbolje rešenje. Najvažnije je to što bi se limitiranjem na pet miliona dinara po gazdinstvu u kalendarskoj godini, onemogućilo kombinatima, firmama, pa i individualnim proizvođačima da dobijaju enormne sume na račun premija – kaže za „Dnevnik“ predsednik Asocijacije poljoprivrednika Miroslav Kiš, navodeći primer nekih poljoprivrednih preduzeća, recimo PKB-a, koji godišnje iz državne kase za regrese, premije i po drugim osnovama, dobijaju i stotinu miliona dinara. – Poenta je u tome da se najveći limitiraju. Svima nam je jasno da su i u davanjima za agrar neophodni rezovi, a poljoprivredna udruženja okupljena u Asocijaciji smatraju da je to najpravednije rešenje.

U tom slučaju, objašnjava Kiš, jednako ograničenje važilo bi i za one koji dobijaju podsticaje za biljnu proizvodnju, i za umatičena grla, i za davanja po litru mleka...

– Zašto neko dobija stotine miliona godišnje za svaku kravu, za svaki hektar? A sada, kada je izvesno smanjenje subvencija, svako strukovno udruženje predlaže svoj model. Nije moguće izaći svima u susret, svi će tražiti više i naći opravdanje za svoje zahteve. Stoga je bitno odrediti maksimum u davanjima, što su uradile mnoge evropske zemlje – kaže Kiš, napominjući da u našem Zakonu o podsticajima postoje minimumi, ali ne i najveći limiti u pojedinim davanjima, te da onome ko sada dobija desetine miliona subvencija ne šteti mnogo to što mu se, po važećim propisima, odbija 20 odsto.

Poljoprivrednici okupljeni u udruženja poljoprivrednika kroz Asocijaciju zahtevaju da registrovano porodično poljoprivredno gazdinstvo bude nosilac poljoprivredne proizvodnje u Srbiji.

Podsećaju da su i ranije, pri donošenju Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, zahtevali ograničenja u davanjima maksimalnih iznosa subvencija i premija kod poljoprivrednih gazdinstava. Ograničavanje maksimalnog iznosa subvencija i premija vide kao rešenje za nastavak predvidivosti i kontinuiteta dosadašnjih davanja.

Ti poljoprivrednici zahtevaju od ministarke Snežane Bogosavljević Bošković i Radne grupe formirane kao njeno savetodavno telo, sačinjene od stručnjaka i profesora u oblasti agrara, da uvaže zahteve udruženja da bi sačuvali mogućeg nosioca poljoprivrede i sela od kontinuiranog propadanja.

Inače, po informacijama iz Ministarstva poljoprivrde, ali i finansija, kao i Fiskalnog saveta, za sada otvorena stoji opcija da se, kada je reč o biljnoj proizvodnji, u narednoj godini ograniči broj hektara za koje bi išle subvencije. Umesto za sadašnjih stotinu, subvencije bi se, u tom slučaju, davale samo za 20 hektara.

S. Gluščević

Mleku premije po kvalitetu

Udruženje proizvođača mleka Srbije i predstavnici Centralne asocijacije proizvođača mleka Vojvodine uputili su Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine zahteve koji se odnose pre svega, na zaštitu proizvođača mleka i podsticanje kvaliteta putem premiranja po klasama. Oni traže da premija za ekstraklasu iznosi deset dinara po litru mleka, za prvu klasu sedam dinara, za drugu klasu četiri dinara po litru, a da regres za umatičeno grlo iznosi 30.000 dinara.

Zahtevaju, takođe, da se u izmene Zakona o državnom poljoprivrednom zemljištu unesu predlozi, i to da rok zakupa bude minimum 30 godina, po pravu prečeg zakupa stočarima. Udruženja traže da ograničenje zakupa bude hektar po uslovnom umatičenom grlu...

Zahtevaju i hitno preispitivanje rada Uprave za veterinu da bi se rešili svi nagomilani problemi u sektoru.