IN MEMORIAM: Jovan Ćirilov (1931–2014)

Vest je saopštilo Jugoslovensko dramsko pozorište, jedna od glavnih kuća koju je obeležio rad Jovana Ćirilova.

Odmah nakon što je diplomirao na studijama filozofije, 1955, Ćirilov je postao član JDP-a, u kom je u različitim periodima radio kao asistent režije, dramaturg, umetnički direktor i upravnik. Kao dramaturg je radio i u Ateljeu 212 (1967-1985).



Mimo pozorišta, kada se za Ćirilova kaže da je erudita, poliglota, leksikograf, hroničar, velikan kulture evropskih proporcija, jedna će stvar posebno privući pažnju u lepo sročenom saopštenju JDP-a: “modernista u stalnom ratu sa konvencijama”.



U toj maloj nekonvencionalnoj biografskoj napomeni, zapravo napuklini, otvoren je prostor za dublji uvid u delatnost i značaj Jovana Ćirilova. Filozofski, u kritičkoj delatnosti intelektualca. Pravo dejstvo ovoga vidljivo je u njegovoj analitičnosti, tamo gde je jednoumlje veliko, i sintetičnosti, tamo gde vladaju suprotstavljene struje. Zato je u svojim britkim kratkim komentarima uvek ukazivao, prevodio na drugu stranu: jezik u stvarnost, stvarnost u jezik. Zato je pisao rečnike, leksikone, neumorno sakupljao literaturu, čitao, izučavao nove i stare nanose, ne bi li štogod probrao i izneo, u nekom novinskom tekstu, knjizi, ili zanimljivom društvu.



I kao politički osvešteno biće, ostavio je dosta toga što treba ponavljati. U aktuelnom trenutku, zaveštanje bi bilo da “čovek mora da brani svoj integritet, svoje porodice, grada i sredine, ali jedino tako da se oseća građaninom sveta”. Budući da je naš svet Evropa, upozoravao je da “Evropa nije samo zapad, Evropa je Skandinavija, Albanija”.



Intervjui, tekstovi, zbornici, knjige, emisije... Čitave generacije koje su svedočile Ćirilovu, svedočiće narednim generacijama o njemu. Moraće, jer retko da je bilo dijaloga sa njim koji nije mogao dalje da se prepričava. Jedino bombone koje su te razgovore zaslađivale neko drugi neće dobiti.

“Znate li vi da će sve ovo sad moći jednom da se gleda kao na televiziji”, iznenadio je grupicu svojih kolega na ciči zime jednog novembarskog dana u Subotici. Ne tako davno i ne tek tako. “To je tvrdio Tesla”, nastavio je da raspetljava složenu vezu energije, vremena i prostora.

Išli smo sve brže, svetleći.

Igor Burić





Integritet Bitefa



Ipak, karijeru mu je obeležilo osnivanje Beogradskog internacionanog teatarskog festivala (1967), čiji je selektor i umetnički direktor bio na svih dosadašnjih 48 izdanja. Njegova nezamenjivost bila je srazmerna nesamerljivosti ugleda koji je postigao na ovom poslu, Bitefa koji je postao nezamenljiva činjenica kulturnog života Evrope. U intervjuu za naš list rekao je da je integritet Bitefa čuvao kao ketman Časlava Miloša.