Paprena cena za rafove u Merkatoru
Dobavljači koncerna „Agrokor”, u čijem je vlasništvu, odnedavno, i trgovinska kuća „Merkator”, ovih dana su na velikim mukama jer im je, kako pišu slovenački mediji, postavljen uslov da moraju debelo da plate ako žele
da zadrže svoju robu na policama trgovina u vlasništvu Ivice Todorića, to jest „Agrokora”. Da bi se sagledale razmere njihovog problema dovoljno je navesti podatak da dobavljači preko „Merkatora” godišnje plasiraju robu vrednu 500 miliona evra, a da im je za mesto na polici sada, nakon što je „Agrokor” kupio „Merkator” i proširio se u celom regionu, za ostanak na rafovima traženo deset odsto godišnjeg prometa. Sve to „Agrokor” je u saopštenju za javnost opovrgnuo.
Po „Dnevnikovim” informacijama, i dobavljači iz Srbije koji snabdevaju „Ideju” i „Merkator” – firme kojima gazduje Ivica Todorić – zbog istog uslova našli su se u ogromnom problemu. Naime, kako saznajemo, najveće kompanije koje se bave distribucijom robe u Srbiji, pozvane su na razgovor u Zagreb, u sedište „Agrokora”, gde su poliveni vodom iz hladnog tuša. Od generalnih direktora najvećih dobavljača „Agrokora”, a samim tim i dobavljača „Merkatora” i „Ideje” iz Srbije, usmeno je zatraženo da jednokratno uplate deset odsto prometa u 2013. godini da bi zadržali trenutnu prisutnost i pozicije u sistemu. Dobavljači u Srbiji juče nisu mogli ili nisu smeli da nam potvrde te informacije, ali, kako smo nezvanično saznali, još uvek nisu odgovorili na zahtev najvećeg trgovca u regionu. Reč je o velikim sumama jer, na primer, ako je dobavljač prošle godine u „Ideju” ili „Merkator” plasirao robu vrednu milion evra, trebalo bi dodatno da plati 100.000 evra. Ni pristanak na takvu vrstu ucene ne bi im, što je najgore, garantovao ostanak u sistemu nakon pregovora za sledeću godinu, koji treba da se obave do kraja ove, a tokom kojih bi „Agrokor” mogao tražiti dodatne rabate i plaćanja.
Pomenimo, slovenački list „Delo”, pozivajući se na neimenovane izvore, objavio je da su tamošnji dobavljači u neformalnim razgovorima s predstavnicima „Agrokora” dobili predlog da, radi „konsolidacije” maloprodajne mreže tog koncerna u regiji, uplate na poseban račun deset odsto svog lanjskog prometa, koji su ostvarili kroz prodajne kanale „Merkatora” i „Konzuma”.
„Delo” navodi da je „Agrokor” spajanjem „Konzumove” i „Merkatorove” mreže u regiji povećao svoju pregovaračku moć s dobavljačima i da bi se moglo raditi o nekoj vrsti „ulaznice” za one dobavljače koji žele da iskoriste veće mogućnosti „Agrokorove” mreže u regiji. Naplatu takvih „ulaznica” ne dozvoljava slovenački Zakon o poljoprivredi, koji ne dopušta da jedna strana s jačom tržišnom pozicijom iskorišćava drugu i koji zabranjuje da se dobavljačima nameću uslovi poput dodatnih uplata ili popusta, navodi slovenački list. U „Agrokoru” su, međutim, odbili kao netačne informacije o uvođenju desetopostotne naknade, dodajući da nisu zahtevali nikakvu naknadu nego da su u razgovorima s dobavljačima predstavili svoju strategiju, viziju i način poslovanja. U demantiju se navodi da ni „Agrokor” ni „Merkator” dobavljačima nisu poslali nikakav poziv, pismo ili elektronsku poštu u kojoj bi se zahtevalo plaćanje, odnosno dodatni uslovi.
„’Agrokorove’ maloprodajne kompanije ’Konzum’ i ’Merkator’ pozivaju svoje dobavljače da bi im predstavili svoju strategiju, viziju i način poslovanja. Sve te prezentacije odgovaraju najvišim evropskim standardima, a tako će biti i ubuduće”, navodi se u izjavi „Agrokora” o sastancima s dobavljačima.
Podsetimo, Komisija za zaštitu konkurencije u Srbiji odobrila je spajanje „Agrokora”, u čijem je sastavu trgovinska kuća „Ideja”, i „Merkatora”. Sada najveći deo kolača na srpskom tržištu maloprodaje imaju belgijski „Delez” i hrvatski „Agrokor”.
S. Gluščević
Ulaznica da se plati
Da se plaća ulaz u radnje i mesto na policama velikih trgovaca nije nikakva tajna. Proizvođači, to jest dobavljači, a pogotovo trgovci, nerado govore o iznosima, ali taj trošak nekada iznosi i trećinu vrednosti robe. Kako se može čuti, za jednu „ulaznicu”, to jest ubacivnje jednog artikla. trgovine naplaćuju 50.000 do 300.000 dinara godišnje. Ako pak proizvođač ima artikal u više različitih pakovanja, plaća „ulaznicu” za svaki od njih. Cena mesta na polici zavisi od pozicije u radnji pa tako na izdvojenom prostoru ono košta do 2.000 evra.