Paprena cena za rafove u Merkatoru

da zadrže svoju robu na policama trgovina u vlasništvu Ivice Todorića, to jest „Agrokora”. Da bi se sagledale razmere njihovog problema dovoljno je navesti podatak da dobavljači preko „Merkatora” godišnje plasiraju robu vrednu 500 miliona evra, a da im je za mesto na polici sada, nakon što je „Agrokor” kupio „Merkator” i proširio se u celom regionu, za ostanak na rafovima traženo deset odsto godišnjeg prometa. Sve to „Agrokor” je u saopštenju za javnost opovrgnuo.

Po „Dnevnikovim” informacijama, i dobavljači iz Srbije koji snabdevaju „Ideju” i „Merkator” – firme kojima gazduje Ivica Todorić – zbog istog uslova našli su se u ogromnom problemu. Naime, kako saznajemo, najveće kompanije koje se bave distribucijom robe u Srbiji, pozvane su na razgovor u Zagreb, u sedište „Agrokora”, gde su poliveni vodom iz hladnog tuša. Od generalnih direktora najvećih dobavljača „Agrokora”, a samim tim i dobavljača „Merkatora” i „Ideje” iz Srbije, usmeno je zatraženo da jednokratno uplate deset odsto prometa u 2013. godini da bi zadržali trenutnu prisutnost i pozicije u sistemu. Dobavljači u Srbiji juče nisu mogli ili nisu smeli da nam potvrde te informacije, ali, kako smo nezvanično saznali, još uvek nisu odgovorili na zahtev najvećeg trgovca u regionu. Reč je o velikim sumama jer, na primer, ako je dobavljač prošle godine u „Ideju” ili „Merkator” plasirao robu vrednu milion evra, trebalo bi dodatno da plati 100.000 evra. Ni pristanak na takvu vrstu ucene ne bi im, što je najgore, garantovao ostanak u sistemu nakon pregovora za sledeću godinu, koji treba da se obave do kraja ove, a tokom kojih bi „Agrokor” mogao tražiti dodatne rabate i plaćanja.  

Pomenimo, slovenački list „Delo”, pozivajući se na neimenovane izvore, objavio je da su tamošnji dobavljači u neformalnim razgovorima s predstavnicima „Agrokora” dobili predlog da, radi „konsolidacije” maloprodajne mreže tog koncerna u regiji, uplate na poseban račun deset odsto svog lanjskog prometa, koji su ostvarili kroz prodajne kanale „Merkatora” i „Konzuma”.

„Delo” navodi da je „Agrokor” spajanjem „Konzumove” i „Merkatorove” mreže u regiji povećao svoju pregovaračku moć s dobavljačima i da bi se moglo raditi o nekoj vrsti „ulaznice” za one dobavljače koji žele da iskoriste veće mogućnosti „Agrokorove” mreže u regiji. Naplatu takvih „ulaznica” ne dozvoljava slovenački Zakon o poljoprivredi, koji ne dopušta da jedna strana s jačom tržišnom pozicijom iskorišćava drugu i koji zabranjuje da se dobavljačima nameću uslovi poput dodatnih uplata ili popusta, navodi slovenački list. U „Agrokoru” su, međutim, odbili kao netačne informacije o uvođenju desetopostotne naknade, dodajući da nisu zahtevali nikakvu naknadu nego da su u razgovorima s dobavljačima predstavili svoju strategiju, viziju i način poslovanja. U demantiju se navodi da ni „Agrokor” ni „Merkator” dobavljačima nisu poslali nikakav poziv, pismo ili elektronsku poštu u kojoj bi se zahtevalo plaćanje, odnosno dodatni uslovi.

„’Agrokorove’ maloprodajne kompanije ’Konzum’ i ’Merkator’ pozivaju svoje dobavljače da bi im predstavili svoju strategiju, viziju i način poslovanja. Sve te prezentacije odgovaraju najvišim evropskim standardima, a tako će biti i ubuduće”, navodi se u izjavi „Agrokora” o sastancima s dobavljačima.

Podsetimo, Komisija za zaštitu konkurencije u Srbiji odobrila je spajanje „Agrokora”, u čijem je sastavu trgovinska kuća „Ideja”, i „Merkatora”. Sada najveći deo kolača na srpskom tržištu maloprodaje imaju  belgijski „Delez” i hrvatski „Agrokor”.

S. Gluščević

Ulaznica da se plati

Da se plaća ulaz u radnje i mesto na policama velikih trgovaca nije nikakva tajna. Proizvođači, to jest dobavljači, a pogotovo trgovci, nerado govore o iznosima, ali taj trošak nekada iznosi i trećinu vrednosti robe. Kako se može čuti, za jednu „ulaznicu”, to jest ubacivnje jednog artikla. trgovine naplaćuju 50.000 do 300.000 dinara godišnje. Ako pak proizvođač ima artikal u više različitih pakovanja, plaća „ulaznicu” za svaki od njih. Cena mesta na polici zavisi od pozicije u radnji pa tako na izdvojenom prostoru ono košta do 2.000 evra.