NININE MUSTRE: Komune

 Pratim grupe koje o tome pišu, pratim i ljude koji su imali pokušaje da u takvim zajednicama žive, a i one koji su se vratili uobičajenom životu u gradu, nakon neuspelih pokušaja. I nedavno jedna žena objavi kraći tekst o tome, u kojem je podelila svoje iskustvo, a moje se mišljenje podudara sa njenim iskustvom.

Decenijama se već govori o velikim promenama na planeti i kako da ih što bezbolnije prođemo. Mi, ljudi, bežimo od bola na razne načine, ja sam prava majstorica za pokušaje izbegavanja bola, ali sada već imam dovoljno iskustva da shvatam da bez bola nema nikakve promene niti napredovanja, jer je bol još uvek (dok ne postanemo malo razvijenija bića) jedini način da se pokrenem da nešto kod sebe promenim, ma koliko surovo to sada zvučalo. 

Događa se u raznim krajevima sveta da ljudi pokušavaju da pobegnu od raznih situacija koje ih u društvu pritiskaju tako što će da pobegnu negde daleko. Oni pronađu nekolicinu istomišljenika i počnu novi život u novoj zajednici u kojoj dele ista uverenja, isti sistem vrednosti, poštuju prirodu i njene zakone i teže ka harmoniji, miru i životu u skladu sa prirodom. Ali, naravno, svoju ljudsku prirodu ponesu sa sobom. Koliko god da žele da nešto promene, oni ipak tom promenom mesta prebivališta ne mogu da promene sebe. 

Sa sobom ponesu sve svoje strahove, komplekse, nervoze i poremećaje koji vrlo brzo izađu na površinu. Budući da smo mi ljudi svi jedni drugima ogledala, pa videći u drugima ono što ne prepoznajemo kod sebe, mi umesto da potražimo uzroke za određene probleme u sebi, posežemo za optuživanjem drugih, ili okolnosti u kojima se nađemo. I tako se i u tim zajednicama, vrlo brzo ljudi zavade oko svega i svačega, tenzije počnu da rastu i celokupna ideja koja je u početku lepa i kvalitetna, rasprši se i nestane. 

Onda se zajednice raspadaju i ljudi se vrate kućama, ili nastave potragu za nekim drugačijim utočištima. A utočište moramo da stvorimo u nama samima pre nego što pokušamo da ga pronađemo negde spolja. 

Zbog toga i te brojne zajednice teško uspevaju, jer mi ljudi većinom još uvek nismo dostigli potreban nivo svesnosti da prestanemo da uzroke za bilo šta nepoželjno u životu tražimo spolja. Upravo o tome govori i žena koju sam spomenula.

Ima još vremena za sve nas, sigurna sam u to. Sve lošiji uslovi života i sve veće nezadovoljstvo u kojem živimo neumitno nas tera da se menjamo, da tražimo nova rešenja i da osvestimo kolika je moć u nama. Zato me raduje što sam u sopstvenom životu stigla najzad i do tačke kada bolne situacije više ne izbegavam, nego ih koristim da sebe preispitam, da ojačam i da se razvijam, pa da jednoga dana potpuno svesno sa nekolicinom sličnih ljudi, jedan lepši i kvalitetniji život kreiram.

Nina Martinović Armbruster

www.ninamartinovic.com