Đurđev: Nova multipolarna realnost je istorijska šansa za Srbiju!
Dosadašnji gubici Ukrajine u ratu protiv Rusije i ruskog naroda iznose 750.000 ljudi. To je odnos gubitaka 1:8 na štetu Ukrajine i to je po svakoj suvisloj vojnoj analizi i prognozi već sada završena priča, poručuje poslanik i predsednik Srpske lige Aleksandar Đurđev.
Prema njegovim rečima, Ukrajina nema nikakve šanse čak ni da sve EU zemlje otvoreno uđu u rat na njenu stranu, jer su Ukrajinci najbolji ratnici u celom NATO paktu.
Takođe, potrebno je ukalkulisati da je Izrael, okružen neprijateljskim zemljama, i da eskalira sukob, i to sa očigledno nezahvalne pozicije. Njena vojska je brojčano znatno inferiornija od armija njenih protivnika – Irana, pojačanog savezničkim snagama Sirije i Libana, navodi Đurđev.
Kao što pokazuje iskustvo sukoba u Ukrajini, dodaje on, veličina vojske uopšte i pešadije posebno je ključni parametar savremenog sukoba.
Tehnička opremljenost je važan parametar, ali primer specijalne vojne operacije pokazuje da se obe strane linije fronta vrlo brzo zasićene najsavremenijim vrstama opreme (npr. Kindžal, S-400, F- 16 ili Abrams) ne daje stratešku prednost i ne određuje rezultate bitaka, kazao je predsednik Srpske lige.
Dakle, zaključuje on, bez pomoći SAD, pre svega diplomatske, Izrael će možda i izgubiti rat koji je eskalirao.
Sjedinjene Države, nevoljno, bivaju uvučene u očigledno izgubljeni sukob sa nejasnim ciljevima i nepredvidivim rezultatima i pretnjom pretvaranja polovine Bliskog istoka u „Avganistan“. U susret sve izvesnijoj ruskoj pobedi na ukrajinskom frontu, i to pobedi ne samo nad Ukrajinom, već i nad celim kolektivnim Zapadom, Srpska liga poziva na odlučnu inicijativu kursa srpske spoljne politike i na prihvatanje realnosti multipolarnog sveta u kome već sada živimo. Ovo je ne samo geopolitička i geoekonomska realnost, već i želja i političko opredeljenje velike većine srpskog naroda i građana Srbije. Evroatlantski levijatan je ideološki mrtav i razoren sopstvenom etičkim, etničkom, socijalnom i kulturnom auto destrukcijom. Sa druge strane, zemlje BRIKS-a i Globalnog juga beleže ekonomski rast, finansijsku stabilnost i sve veći politički uticaj. Govorimo o zemljama koje su se otrgle od monetarne hegemonije dolara, te koje ne zavise, kao većina evropskih zemalja, od inflatornog poreza unutar Evrozone kojim se finansira vojna i finansijska agresija nad Rusijom. To su rastuće ekonomije širom Azije, Afrike i Južne Amerike koje su sopstvene resurse stavile u funkciju blagostanja sopstvenih naroda. Ove zemlje poput Rusije, Kine, Indije, Južne Afrike i Brazila odbijaju čak i pomisao da budu sirovinske kolonije i benzinske pumpe vašingtonskih i briselskih pseudoelita, ne pristajući na njihov neokolonijalni jaram, već odlučno birajući jačanje suvereniteta zasnovanog na sopstvenim snagama. Predsednik Rusije Vladimir Putin najavio je, uz maksimalnu ozbiljnost i odlučnost, da njegova zemlja u narednih nekoliko godina mora ući u klub pet najvećih ekonomija sveta. Već sada je Rusija po indeksu kupovne moći pretekla Nemačku i Japan. Eto šta se desi kada zemlja odluči da vrati suverenitet u svoje ruke i ne dozvoli da bude u krugu zemalja Trećeg sveta. Ako su zemlje afričkog Sahela odbile saradnju sa kolektivnim Zapadom, te na taj način zauzele odlučan stav da se reše siromaštva, ratova i patnji koje je vezanost za isti sa sobom nosila, šta tek treba očekivati od srpskog naroda koji ima viševekovni kontinuitet slobodarskog duha. U skladu sa prethodno rečenim, a uzevši u obzir ostale po nas pozitivne trendove i plodonosna iskustva drugih zemalja, Srpska liga očekuje i priželjkuje jačanje političke, ekonomske, energetske, bezbednosne, kulturne i svake druge saradnje između Srbije i zemalja BRIKS-a. Članstvo u istom, u statusu zemlje punopravnog člana, predstavljalo bi snažan impuls za obnovu srpskog suvereniteta i jačanje nezavisnosti Srbije i srpskog naroda u celini od pritisaka i ucena kolektivnog Zapada. Takođe, naša inicijativa treba da bude svojevrsni most za one suverene države sa zapada kao na primer Francusku, Mađarsku, Austriju ili Slovačku koje žele saradnju sa Ruskom Federacijim i članicama BRIKS-a, naglasio je Aleksandar Đurđev.