„ŽIVI PAKAO“ PRETI EVROPI Oluje postaju snažnije, a stiže i ZASTRAŠUJUĆI tornado! Evo gde je BAŠ OPASNO

Okretanje nad kopnom i vodom, ovi zastrašujući fenomeni su češći nego što mislimo.

To su noćne more svakog mornara: ogroman, rotirajući stub vazduha i magle protiv olujnog neba, koji preti da udari ili čak prevrne njihov brod. Poznati kao vodeni tornadi – vrsta tornada – ovi ekstremni vremenski fenomeni su ove nedelje dospeli na globalne naslovnice, jer se veruje da su izazvali potonuće luksuzne jahte "Bayesian" koja je prevozila britanskog tehnološkog tajkuna Majka Linča i druge, nedaleko od obale Sicilije. Iako ovi tornadi zvuče kao retki događaji, i vodeni i kopneni tornadi su češći u Evropi nego što mislimo, tvrde stručnjaci.

Vodeni tornadi su u suštini tornada koji se javljaju iznad vode. Tornado je rotirajući stub vazduha koji se prostire od olujnog oblaka, kaže Piter Gronemejer, direktor Evropske laboratorije za jake oluje, organizacije koja ima za cilj da pomogne Evropi da se pripremi za jake oluje putem naučnih istraživanja, komunikacije i boljeg prognoziranja.

U Evropi se svake godine zabeleži oko 300 tornada na kopnu i 500 vodenih tornada, kaže on, pozivajući se na podatke iz Evropske baze podataka o ekstremnim vremenskim prilikama. Iako je ovo znatno manje nego u SAD, gde se svake godine dešava oko 1.000 tornada, pretnja je i dalje ozbiljna i zahteva bolje razumevanje i pripremu, naročito jer nasilni tornadi nanose štetu i gubitke i u Evropi. U 2021. godini, smrtonosni tornado je zahvatio sela u Češkoj, usmrtivši nekoliko ljudi i povredivši više od 150. Regionalni guverner opisao je događaj kao „živi pakao“.

Međutim, stručnjaci, uključujući Gronemejera, upozoravaju da Evropa potcenjuje rizike koje donose tornada i vodeni tornadi. Jedan od mogućih razloga je to što vremenske službe u evropskim zemljama funkcionišu nezavisno i ne dele rutinski podatke o vremenu jedne sa drugima.

Kada biste smatrali celu Evropu kao jednu celinu, shvatili biste da tornadi nisu toliko retki, kaže on.

- Ali svaka od ovih vremenskih službi pokriva samo jedan određeni deo zemlje, i naravno, unutar tog malog područja tornadi se neće često pojavljivati. Zbog toga smatramo da je to potcenjena pretnja – svaka vremenska služba će tornado videti vrlo retko, i u tom trenutku će verovatno biti veoma iznenađeni događajem, misleći - teško je pripremiti se za to i izdati upozorenje. - Ne smatra se dovoljno velikim rizikom.

Na primer, analiza češke katastrofe je zaključila da - izveštaji svedoka prikupljeni nakon tornada pokazuju da mnogi ljudi nisu bili svesni rizika povezanog sa tornadom. Većina ljudi je pokušala da se skloni u najsigurniji deo kuće, ali je to često bilo prekasno.

Vodeni tornadi mogu izgledati manje preteći ljudima na kopnu, ali mogu biti zastrašujući dok se kreću prema lukama i obalama, mogu prevrnuti brodove i ne ostaju uvek na vodi. Analiza tornada i vodenih tornada zabeleženih u Italiji od 2001. do 2016. godine pokazala je da je bilo 707 vodenih tornada i 371 tornado, pri čemu je 25% vodenih tornada stiglo do kopna i postalo tornada.

Vodeni tornadi se obično javljaju tokom relativno slabih oluja, kaže Gronemejer. - Čak ih nazivamo i tornadima po lepom vremenu, kaže on. - Vrlo često se javljaju u mirnim situacijama u blizini obala, gde često imate interakciju vetrova iz jednog pravca sa kopna i vetrova iz drugog pravca sa mora, pa možete dobiti vetrove iz različitih pravaca u bliskom prostoru. Na mestu gde se ovi vetrovi susreću dolazi do rotacije.

S druge strane, veoma jaki tornadi se obično razvijaju uz veoma jake grmljavinske oluje koje rotiraju,  dodaje Gronemejer.          

Zovemo ih superćelije – velike grmljavinske oluje sa rotirajućim uzlaznim strujama.

U poslednjih nekoliko godina, doprinosi lovaca na oluje pomogli su da se stvori jasnija slika o tome kada i gde su ovi fenomeni najverovatniji. Analiza tornada i vodenih tornada prijavljenih između 2000. i 2019. godine u Kataloniji, na Iberijskom poluostrvu, pokazala je da je jug Evrope tačka sa velikom učestalošću ovih pojava, sa 105 tornada i 329 vodenih tornada prijavljenih na području od 32.000 km² – jedna od najvećih gustina u mediteranskom basenu.

Slike vodenih tornada koje su snimili ljudi mobilnim telefonima i podelili na društvenim mrežama bile su ključne za bolje dokumentovanje ovih oluja, kaže Oriol Rodriges sa Univerziteta u Barseloni, jedan od autora studije o Kataloniji. Dok se veliki, snažni tornadi mogu detektovati korišćenjem operativnih meteoroloških radara, većina slabih tornada i vodenih tornada nije vidljiva ovom tehnologijom, jer su mali, kaže on.

Zato su glavni izvori informacija direktni svedoci. Fantastično je što ljudi mogu doprineti poboljšanju detekcije ovog fenomena, pomažući naučnicima u sprovođenju novih studija.

Analiza 234 vodena tornada zabeleženih na Balearskim ostrvima u Španiji između 1989. i 2020. godine pokazala je da se većina dešava u jesen, s najvećom učestalošću u septembru. Analizirajući njihovu povezanost s temperaturom površine mora, autori studije otkrili su - veću učestalost vodenih tornada s višim vrednostima temperature, posebno između 23°C i 26°C". Italijanska studija je takođe pokazala da se vodeni tornadi uglavnom razvijaju u jesen.

Razumevanje kako klimatske promene utiču na vodene tornade i tornada predstavlja još jedan izazov, kaže Gronemejer. Sveukupno, klimatske promene dovode do jačih oluja u Evropi. - Dostupno je više energije za vrlo snažne oluje – to je povezano s višom stopom isparavanja koja se dešava pri višim temperaturama, - kaže Gronemejer. Topliji vazduh može sadržati više vodene pare, koja se kondenzuje u oblaku i pretvara u kapljice vode ili ledene kristale, i dok se to dešava, oslobađa toplotu koja potom pokreće grmljavinske oluje. - Dakle, ako imate više vodene pare u vazduhu, oluje postaju snažnije, - dodaje Gronemejer. - Ovo se dešava u južnoj i centralnoj Evropi, a posebno oko severne Italije, - gde se topao vazduh iz Sredozemlja susreće s Alpima.

Za tornada i vodene tornade, uticaj klimatskih promena može biti donekle drugačiji i još uvek nije u potpunosti razjašnjen, kaže on. Na primer, čini se da se sezona oluja na Mediteranu produžava, sa sve više oluja u avgustu, pre tradicionalno olujnih meseci septembra i oktobra, kaže Gronemejer.

Obično, topao i suv vazduh iz Sahare pokriva veći deo Sredozemnog mora, formirajući neku vrstu poklopca koji ne dozvoljava vazduhu iznad morske vode da se podigne. Međutim, - kako se temperatura površine mora povećava, lakše možete dobiti situaciju u kojoj vlažan, topao vazduh ispod probija ovaj poklopac vazduha koji dolazi iz Sahare, - što rezultira olujom, kaže Gronemejer. - Tako toplije temperature površine mora mogu dovesti do više oluja ranije u sezoni.

Tokom leta 2022. godine, rekordno toplotno talasanje nad Sredozemnim morem imalo je ključnu ulogu u izazivanju destruktivnog dereča, dugotrajne, snažne oluje. Temperatura površine mora dostigla je lokalno neviđene vrednosti do 4,6°C više od proseka za to godišnje doba. Od tada, svetski okeani nastavljaju da obaraju temperaturne rekorde.

Usred rastućih globalnih napora da se izborimo sa ekstremnim vremenom, Evropska laboratorija za jake oluje pokrenula je kampanju pod nazivom „Tim“ koja ima za cilj da poboljša naše razumevanje jakih oluja, posebno u blizini planinskih masiva. Kampanja će povezati podatke meteoroloških službi iz različitih evropskih zemalja i prikupiti dodatne podatke pomoću mobilnih radara, meteoroloških balona i senzora. Ovo će na kraju pomoći da se preciznije prognoziraju ove oluje, kaže Gronemejer – i da se pripremimo za njih.

U slučaju nesreće jahte kod Sicilije, gde je oluja očigledno bila veoma snažna, nije jasno da li je stub koji je primećen iznad mora bio vodeni tornado ili nalet vetra, što on opisuje kao - puno vazduha koji dolazi iz oluje, susreće se sa površinom Zemlje, širi se i proizvodi veoma jak vetar. Na kopnu stručnjaci mogu ispitati oblik staze oštećenja nakon oluje kako bi procenili o kojoj vrsti se tačno radi. Ali to nije moguće na vodi, gde oluje ne ostavljaju tragove osim uništenih brodova, što nije dovoljno da se stvori jasna slika događaja, objašnjava on.

Dnevnik/Srbija danas