PRAVA PRIČA O PINOKIJU JE TOLIKO UŽASNA DA GA VIŠE NIKADA NEĆETE GLEDATI ISTIM OČIMA Dizni promenio kraj

Među omiljenima je i onaj o Pinokiju. Međutim, mnogi i danas ne znaju koja priča se krije iza ovog simpatičnog crtaća.

Kako je nastao crtani film Pinokio

Godine 1940. Dizni je proizveo crtani film o Đepetu, stolaru i siromašnom starcu koji, zbog svoje usamljenosti, odlučuje da napravi drvenog lutka.

Te noći, kada je lutka završena i Đepeto otišao na spavanje, na nebu se pojavila neobična zvezda koja ispunjava želje. - "Zvezdo svetla, zvezdo sjajna, prva zvezdo koju vidim večeras, želim da moj mali Pinokio bude pravi dečak", poželeo je Đepeto.

S ljubavlju je pogledao svoju lutku i uzdahnuo. - "Ne bi li to bilo lepo", pomislio je.

Mali cvrčak koji je živeo u Đepetovoj radionicu posmatrao je čitavu scenu.

- "Vrlo lepa zamisao, ali bojim se da je nemoguća", rekao je.

Međutim, zvezda je zapravo bila vila koja je čula čežnju čoveka i odlučila da mu ispuni želju. Oživela je Pinokija i dodelila mu malenog cvrčka da se stara o njemu. Da bi postao pravi dečak bilo je potrebno da dokaže da je vredan toga.

Sigurno se svi sećate ovih scena… Milioni dece odrastali su uz Diznijev klasik, a avanture Pinokija, drvenog lutka koji želi da postane pravi dečak postale su primer deci širom sveta o tome kako zapravo treba da se ponašaju.

Originalna avantura imala je drugačiji cilj

Originalna knjiga "Avanture Pinokija", koju je italijanski autor Karlo Kolodi napisao 1880. imala je, pak, znatno drugačiji cilj.

Poenta Kolodijeve priče o Pinokiju bila je da prikaže teškoće roditeljstva neposlušnog deteta i posledice grešaka koje pravi glavni junak, lutka Pinokio, kao i patnje koje te odluke izazivaju njegovom ocu, Đepetu.

Kolodi nikada nije bio roditelj, a njegova priča je daleko od prijatne. Lutka u priči je od samog početka prikazana kao „neposlušna bitanga“ i „bedni dečak“.

Originalna bajka o Pinokiju odražavala je filozofiju vaspitanja dece iz 18. veka. Žan Žak Ruso, pionir socijalnog vaspitanja, zagovarao je ideju da dete mora biti suočeno s „prirodnim posledicama“ svoje neposlušnosti. Pinokio, iako okružen ljubavlju, ponaša se suprotno očekivanjima - beži s časova, ulazi u loše društvo, svađa se s Đepetom, ruši njegov autoritet, izaziva sukobe između Đepeta i njegovog stanodavca, a kad nauči dobro da hoda, beži od kuće.

Vrhunac Pinokijevog neposlušnog ponašanja je kada potkazuje Đepeta i tvrdi da ga Đepeto zlostavlja i zanemaruje, što dovodi do toga da Đepeto bude uhvaćen i zatvoren. Pinokio čak pokušava da ubije svoju savest, pa mali cvrčak na kraju biva zgnječen i ostavlja fleku na zidu.

Pinokio je kroz priču često kažnjavan - bio je pretučen, šiban, pa čak i obešen, a Đepeto mu je jednom čak spalio noge kako bi ih popravio.

Kolodi je jednom rekao da je Pinokio „nezadovoljno derište koje stalno ispašta zbog svojih ispada“. U originalnoj verziji, priča se završava tragično kada ga lažni prijatelji, lisica i mačak, obese.

Prvobitno je priča objavljena u serijama pod nazivom "Priča o lutki" ("La storia di un burattino") u "Giornale per i bambini", jednom od najranijih italijanskih časopisa za decu. Kolodi je napisao prvih 15 poglavlja, pri čemu je scena u kojoj Pinokio leži obešen bila poslednja. Međutim, na zahtev čitalaca i izdavača, Kolodi je dodao poglavlja 16–36, u kojima Plava vila spašava Pinokija. Nakon što on uvidi svoje greške, ona ga na kraju pretvara u pravog dečaka, čineći priču prikladnijom za decu.

Priča o Pinokiju je izuzetno složena. Kolodi se više bavi posledicama lošeg ponašanja i analizom složenog odnosa između roditelja i dece, dok Diznijeva verzija prikazuje Pinokija kao naivnog i simpatičnog lutka u iskvarenom svetu odraslih.

Volt Dizni je smatrao da se originalna priča o dečaku koji je mučen zbog svog karaktera nije pogodna za decu i da ne bi bila dovoljno atraktivna za bioskope. Stoga je odlučio da je ublaži i „upakuje u celofan“. U njegovoj verziji, Pinokio je žrtva lošeg društva, ali zahvaljujući svom čistom srcu uspeva da prevaziđe prepreke, zasluži Đepetovu ljubav i postane "pravi dečak“.

(Espreso/Kurir/SD/Prenela T.Š.)