INTERVJU: JELENA ALEMPIJEVIĆ, KOLEKTIV „POKRETNICA” Pozicija savremenog plesa stalna je tema

Organizator, udruženje “Pokretnica”, svemu tome pridaje isti značaj i tretman, i sve to preporučuje publici, koja može da pogleda predstave “Veče plesnih sola” Dejana Srhoja (Ljubljana), kao i „Manifest 2.0“ „Reflektor teatra“ (Beograd) ili da prisustvuje premijeri „Komposta“ kolektiva „Pokretnica“ (Novi Sad).

Možda se neko odluči da učestvuje u društvenoj igri o strategijama opstajanja nezavisne plesne scene – „Šta sve možeš sa plesom u Srbiji“, pohađa plesnu radionicu Dragane Alfirević i Dejana Srhoja, i prisustvuje predavanju-razgovoru „Ovo jeste/ovo nije/ovo će biti - manifest kao misaona vežba“ Dunje Crnjanski i Frosine Dimovske (Novi Sad).  Ili dođe na predstavljanje knjige “Zauzimanje prostora: nove izvedbene umetničke prakse u Jugoslaviji“ dramaturškinje, teoretičarke plesa i producentkinje Jasmine Založnik, kojom zapravo započinje festival.

U programu ovogodišnjeg festivala su u istoj ravni svi sadržajni oblici, od predstava, do razgovora, a zbog čega je to tako, i po kojim pricipima se “Pokretnica” rukovodi kada planira program, za naš list govori jedna od članica ovog udruženja Jelena Alempijević.

- Nama je svake godine drugačija ideja za programsku koncepciju. Na primer, prošle godine je sve išlo u nekom potpuno drugom smeru. Nismo imali  nijednu predstavu, ali je bilo programa koji su bili otvoreni za gledanje, u smislu otvorenih proba, ili radionica na koje su pozvani gledaoci da učestvuju, ali ne kao slučajni prolaznici, nego kao aktivni učesnici koji mogu da daju neki komentar, ili da porazgovaraju u nekoj pauzi zajedno sa nama, da su, u stvari, aktivni deo tog procesa, samo nisu plesači u prostoru - podseća Jelena Alempijević.

 Da li publika hoće da učestvuje?

- Bilo je zaista dosta ljudi, a prošle godine nismo toliko imali snažan marketing kao ove. Zato sam bila iznenađena koliko ljudi je bilo zainteresovano da dođe i da učestvuje na taj način.  U odnosu na prošlu godinu, ova je drugačija baš u tom smislu da sada imamo možda malo jasnije i prepoznatljivije formate. Prošle godine je to bilo još eksperimentalnije, a ove imamo podelu na  predstave, na taj izvođački segment, plesnu radionicu, koja je namenjena plesačima s iskustvom, jer inače, često u okviru našeg programiranja razmišljamo o tome da imamo programe i za amatere, i za profesionalce. Ali, ove godine smo se fokusirali na plesače s iskustvom.

 Možda je tako bolje i zbog publike?

- Ja sam sigurna da je publici sigurno lakše kada neke formate već propoznaju, ali negde je i nama zadatak, kao umetnicima koji se bave savremenom umetnošću, da se trudimo da, zajedno sa publikom, guramo malo te okvire, gledamo šta je moguće, i kako te forme treba ili mogu da izgledaju, šta su uopšte prihvatljivi načini učestovanja u nekom umetničkom delu, tako da je to otvaranje formata poprilično važno. Dešavalo se i neko poigravanje s tim kako festival može da izgleda, i da li on zaista mora, da bi održao svoju publiku, da ima klasičan večernji program, plesnu radionicu. Ili možemo da se zaista s tim igramo, i da za nas to programiranje festivala bude isto umetnički proces. Ujedno i saradnički proces, i nekakav odnos realne komunikacije sa zajednicom, ne mislim pritom samo na neku plesnu, profesionalnu, nego mnogo šire.

Mi ćemo biti tu

Karte za predstave (ostali programi su besplatni) će se kupovati na glavnom ulazu u “Fabriku”, sat vremena pre početka predstave. „Tu ćemo publiku mi iz Pokretnice dočekati. Ove godine sve radimo same, i na sopstveni pogon, jer naravno nismo htele da uključujemo još ljudi  koji bi radili “za džabe”, ako smo mi tako već odlučile. Mi ćemo biti tu, kao domaćice, dočekivati ljude, prodavati karte...”, kaže Jelena Alempijević, i pominje da su se, uprkos odsustva finansijske podrške nadležnih, zbog koje je dovedeno u pitanje održavanje festivala, ipak odlučile da ga i ove godine organizuju, između ostalog, zahvaljujući podršci Studentskog kulturnog centra Novi Sad, u čijem prostoru ga organizuju.

 Jedan od festivalskih programa je i društvena igra, u kojoj verovatno mora da se vodi računa o interakciji, a uz to ona mora da ima neku izvođačko-scensku formu. Kako će to izgledati?

- To je glavni događaj koji tako misteriozno ostaje da visi u vazduhu, ali jedan od razloga je naravno i problem organizacije i dogovora, jer smo odlučili da taj događaj realizujemo zajedno, ne samo na nivou kolektiva, nego na nivou udruženja “Praktikabl”, što je još malo šira kombinacija ljudi, u saradnji sa Dušanom Murićem, koreografom iz Beograda. Ti dogovori, razgovori, traju, i funkcionišu kroz komunikaciju, u ovom slučaju onlajn, jer nemamo uslova da se sretnemo uživo. Trenutno je taj događaj skiciran kao događaj koji će se sastojati iz četiri segmenta, i koji će podrazumevati nekakvu vrstu igre u koju je publika pozvana da učestvuje. I, opet, može da bira na koji način želi da učestvuje, negde je to i dramaturški malo poređano, kao uvođenje u tu participaciju, i temu kojom želimo da se bavimo. Ali, takođe se onda i povezuje, recimo, sa pozivom koji smo uputili Dušanu Muriću, koji je relativno skoro objavio svoj “a kapela” pank album, i onda smo poželeli da ga pozovemo da u okviru tog događaja izvede nekoliko pesama s tog albuma, koji se takođe tematski uklapa u problematiku kojoj želimo da se bavimo, uopšte nekim stanjem u kulturi , pozicijom savremenog plesa. Za nas je to stalna tema, jer su stvarno uslovi teški za rad.

Ostavili smo taj događaj za kraj, da zaključimo, pošto nam je to obeležilo ovu godinu. Mi ove godine po prvi put nismo dobili sredstva ni od Gradske uprave za kulturu Novog Sada, ni od Ministarstva kulture Srbije. Proteklih godina, od 2017, svake godine smo na nekom konkursu uvek nešto dobijali, i to nam je zaista bilo ne značajno, nego neophodno da bi mi mogli uopšte da funkcionišemo. Ove godine, kada smo saznali koja je situacija s rezultatima konkursa, bilo je većanja da li ćemo uopšte ulaziti u ovo, jer nas praktično to dovodi u situaciju da ove godine jako veliki broj ljudi volontira za ovaj festival, i čak ide u lični minus. A mi smo se i dalje pitali da li da ga radimo, da li da i dalje ostavljamo karte besplatne, jer nam je zaista važno da kultura bude dostupna svima. Međutim, kada smo počeli da ulazimo u lične minuse, onda smo shvatili da ipak moramo da naplaćujemo ulaznice, i da na neki način malo pokrijemo troškove realizacije festivala.

Nataša Pejčić