VELIKO OTKRIĆE O STOUNHENDŽU Sve je različito od onog što smo mislili

Drevno ritualno značenje Stounhendža je još uvek misterija, ali istraživači su korak bliže razumevanju kako je nastao čuveni kameni krug.

Jedinstveni kamen koji leži ravno u centru spomenika donet je na lokaciju u južnoj Engleskoj iz severoistočne Škotske, objavili su istraživači u sredu u časopisu Nature. Nije jasno da li je kamen od 16 stopa (5 metara) prenet čamcem ili kopnom - putovanje dužim od 460 milja (740 kilometara).

„Iznenađujuće je što dolazi tako daleko“, rekla je arheolog sa Univerziteta Ekseter Suzan Grini, koja nije bila uključena u studiju.

Više od sto godina, naučnici su verovali da centralna ploča od peščara Stounhendža - dugo nazvana "oltarski kamen" - potiče iz mnogo bližeg Velsa. Ali prošlogodišnja studija nekih od istih istraživača pokazala je da kamen ne odgovara geologiji formacija peščara u Velsu. Pravi izvor kamena do sada je ostao nepoznat.

Za ovu studiju, timu nije bilo dozvoljeno da otkine stene na lokaciji, već je umesto toga analizirao minerale u delovima stene koji su sakupljeni u prethodnim iskopavanjima, od kojih neki datiraju iz 1840-ih. Pronašli su podudaranje u formacijama peščara Orkadijskog basena na severoistoku Škotske, regiona koji obuhvata delove vrha škotskog poluostrva, kao i Orknijska ostrva.

„Taj geološki „otisak prsta“ se ne ponavlja ni u jednoj drugoj oblasti sedimenta u Velikoj Britaniji“, rekao je geolog sa Univerziteta Aberistvit Nik Pirs, koautor studije.

Grini je rekao da teška logistika premeštanja kamena na tako veliku udaljenost pokazuje visok nivo koordinacije i kulturne veze između ova dva regiona drevne Britanije.

Stounhendž je izgrađen pre oko 5.000 godina, a kamenje koje je formiralo različite krugove doneto je na lokaciju u različito vreme. Postavljanje kamenja omogućava da sunce izađe kroz kameni „prozor“ tokom letnjeg solsticija. Drevna namena oltarskog kamena - koji leži ravno u srcu Stounhendža, sada ispod drugih stena - ostaje misterija.

„Stounhendž nije naselje, već mesto ceremonije ili rituala“, rekla je Heder Sebire, viši kustos engleskog nasleđa, koja nije bila uključena u studiju. Ona je rekla da ranija arheološka iskopavanja nisu otkrila dokaze o gozbi ili svakodnevnom životu na tom mestu.

Prethodna istraživanja su pokazala kulturne veze - kao što su sličnosti u stilovima grnčarije - između oblasti oko Stounhendža i škotskih Orkniskih ostrva. Drugo kamenje u Stounhendžu dolazilo je iz zapadnog Velsa.

Dok je Britanija prošarana drugim neolitskim kamenim krugovima, „jedinstvena stvar u Stounhendžu je udaljenost sa koje je kamenje nastalo“, rekao je Ričard Bevins sa Univerziteta Aberistvit, koautor studije.

Odeljenje za zdravlje i nauku Associated Press dobija podršku od grupe za nauku i obrazovanje Medicinskog instituta Hauard Hjuz. AP je isključivo odgovoran za sav sadržaj.

(Telegraf.rs / AP)