LJUDSKI VRT U MARIBORU OSTAO NEOSVOJIVA TVRĐAVA ZA SVE GENERACIJE NOVOSAĐANA: Kada bi utakmice trajale minut kraće...

Sekundama mereno i u Mariboru je izgubila sve što su njeni igrači teškom mukom stekli u intervalu predviđenom za trajanje fudbalske utakmice.

U sudijskih plus šest, nadograđenih sa još dva minuta zbog Carevićevog odugovlačenja, srušen je osnov verovanju da je pola posla završeno na putu ka plej-ofu Lige konferencija.

Istina, u minimalnom porazu može da se prepozna nešto što učesnici nazivaju „aktivnim rezultatom“, ali iskustva iz prethodnih utakmica ne ostavljaju previše prostora za verovanje u takvu aktivu. Vojvodina je od pet utakmica ovog leta četiri izgubila, među minusima su i sva tri iskušenja na evropskom putu.

Novosađani su u prvom poluvremenu imali posed za utisak o nadmoćnosti, a domaći povoljnije prilike za žaljenje što je rezultat do odmora ostao nepromenjen. Što se drugog dela tiče, pre golova i Medojevićevog isključenja, šansu utakmice propustio je Mihailo Ivanović, koji je od 32. minuta igru nastavio umesto Radulovića. Valja reći da se mlađani napadač sam izborio i za loptu i za prostor za šut, sve je sam napravio za osnov iz koga sledi ocena o junaku utakmice. Sve osim završnog čina i hepeninga koji predstavu čini uzvišenom. 

– Ostaje mi žal zbog propuštene šanse – neraspoloženo je govorio o prilici utakmice Ivanović. - Mislim da je nedostatak koncentracije odlučio da rasplet bude takav kakav je bio. Radićemo na tome i ostaje mi da se nadam da ću sledeći put, već u revanšu protiv Maribora, postići toliko željeni gol. Mislim da smo u drugom poluvremenu mogli da iskoristimo još neke šanse i tada bi meč otišao u drugom smeru. I crveni karton je uticao na tok, mnogo toga je promenio na terenu. 

Ljudski park u Mariboru ostao je tako neosvojiva tvrđava za sve generacije Vojvodine, od kada se lopta kotrlja, od Triglava do Đevđelije. Uprkos borbenosti, disciplinovanim i doslednim odgovorima na zadatke s klupe, teško je za razumeti mogućnost da tim evropskih ambicija, kakav Vojvodina jeste i kakav bi trebalo da bude, u pet takmičarskih utakmica, četiri završavaju sa golom u mreži u samoj završinici. 

– Moramo da budemo pozitivni, jer smo i protiv Ajaksa pokazali da smo dobra ekipa i da imamo dobar stil igre – poručio je Bandović. - Mogli smo da budemo bolji i opasniji, posebno u prvom poluvremenu. Smatram da sve dok stvaramo šanse i golovi će jednom doći. Mogli smo da izbegnemo crveni karton, jer je situacija bila daleko od gola. Ali, treba da budemo pozitivni i da se spremimo za revanš. Izgubili smo mnogo lopti, što su domaćini iskoristili u tranziciji. Naš posed mora da bude bolji, kao i taktičke pozicije u napadu. Što se tiče energije, nije nam nedostajala. Međutim, utakmica je otišla u drugom smeru i zato je na trenutke izostao naš željeni presing.

Dve neplanirane izmene zbog povreda uticale su na kontinuitet u igri Vojvodine i na stabilnost u funkcionisanju linija, naročito po desnom boku. Za suđenje Poljaka Daniela Stefanskog stoji ocena da se postavio više nego domaćinski. Bilo kako bilo, domaćin je čekao i dočekao šansu za pobedu, a što se utiska o Vošinom pozicioniranju u Evropi tiče, još jedanput su navijači bili znatno ispred učinka ekipe na terenu. Za očekivati je da baš navijači i budu presudan faktor za Vošin ostanak u Evropi u četvrtak, 15. avgusta na TSC areni, za kada je zakazana revanš utakmica trećeg kola kvalifikacija za Ligu konferencija.

Zuka kapiten na tribinama

Sa oduševljenjem su svi u Vošinoj ekspediciji u Mariboru dočekali svog donedavnog kapitena Dejana Zukića, koji je došao u Ljudski vrt da bodri svoje koliko dojučerašnje saigrače. Inače, Zukić karijeru nastavlja u redovima austrijskog Volfsbergera.

L. Bakmaz