CVEĆE JE SKUPO Kupujemo ga za svadbe, praznike i sahrane, A OVO JE RAZLOG ZAŠTO TREBA IZDVOJITI ZNAČAJNU SUMU NOVCA

Ali je radno u plastenicima i poljima gde se odvija proizvodnja rezanog cveća i u cvećarama, jer se cveće kupuje za svadbe, rođendane, sahrane, pomene...

Na domaćem tržištu uglavnom se prodaje uvozno iz Holandije, koje je skuplje i iz Grčke i Turske, malo jeftinije.

Jedan gerber u cvećari u novosadskim cvećarama prodaje se za oko 200 dinara, a mini gerber za150, ruže su od 300 do 400 dinara, običan ljiljan je 500 dinara, malo veći 750 dinara, a kraljevski ljiljan je 1.000 dinara, hrizantene su 300 i 400 dinara.

U cvećarama cena buketa zavisi od vrste cveća i veličine buketa. Buket sa tri cveta u cvećarana na prometnim lokacijama košta oko 1.500 dinara ili od 1.850 dinara do 2.000 dinara ako buket čini kraljevski ljiljani. Ali cene buketa mogu da pređu i 6.000 - 7.000 hiljada dinara, pa i više, što se može videti na sajtovima cvećara čije su ponude zaista raznovrsne.

Kupcima je to puno para, ali Savo Vajić iz Total green iz Novog Sada smatra da nije. Cene rezanog cveća, kaže, prate drugi troškovi, poput, recimo, koštanja jednog računa u kafiću.

Dodaje i da kod nas ne postoji navika kupovanja cveća kao na zapadu, jer su kod nas gužve u cvećarama samo za 8. mart, Dan žena, i zato cvećare rade na ivici egzistencije. Uglavnom jedna do dve prodavnice cveća dobro rade, a ostale tavore.

- Skoro celokupna ponuda rezanog cveća na domaćem tržištu je iz uvoza jer u domaćem cvećarstvu se proizvodnja ne širi, uglavnom zbog klime i zato što proizvodnja cveća iziskuje težak fizički rad. Više od 90 odsto ponude u cvećarama stiže iz Holandije, Italije, Francuske, čija je pro-

izvodnja po kvalitetu daleko iznad domaće. U proteklih nekoliko godina rezano cveće vlasnici cvećara nabavljaju i u Grčkoj i Turskoj po malo nižim inocenama - naglašava Vajić i dodaje da cene cveća zavise i od troškova transpotra i cene goriva.

Kristina Zarić iz Vašica kod Šida, koja proizvodi rezano cveće u plastenicima, ističe da je za proizvodnju cveća potrebno, pre svega, znanje, a tu je i nega koja podrazumeva troškove za pesticide, ishranu, održavanje, pakovanje i distribuciju.

 - Sve su to stavke koje proizvođače dosta koštaju i oni se moraju ukalkulisati u krajnju cenu - istakla je Kristina Zarić, diplomirani inženjer zaštite bilja.

Po njenim rečima, domaći kupci vole veliko cveće, što znači da od jedne biljke dobiju veliku popunjenost svog buketa.

- Potražnja zavisi od doba godine, praznika, temperature i nikada nije ista, zato nije lako opstati u cvećarstvu. Ali mnogo zavisi i od samih privrednika, jer svaki pravi svoje uslove za rad. Ukoliko se posvetite proizvodnji da je što bolje razumete i date sve od sebe, toliko vam se i vrati - istakla je Kristina Zarić.     

Z. Delić

Kristina Zarić istakla je da je domaće cvećarstvo što se tiče primene nauke i novih tehnologija na niskom nivou i da država isključivo cvećarstvo ne prepoznaje kada su subvencije u pitanju.

- Možemo da dobijemo podsticaje za navodnjavanje, podizanje plastenika, ali samo za cvećarstvo kao deo poljoprivrede nema nikakve potpore, a bila bi nam potrebna, recimo, za sadni materijal - istakla je ona.