KORONA NE JENJAVA, STIŽE S LETOVANJA Evo šta kažu lekari TREBA LI DA SE TESTIRAMO POSLE OVIH SIMPTOMA
Talas respiratornih infekcija zahvatio je celu Evropu, a lekari kažu da je najviše obolelih od koronavirusa.
Među prijavljenim inficiranim osobama većinu čine osobe starije životne dobi, iako su registrovani slučajevi u svim uzrasnim grupama.
Kako kažu lekari Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”, broj potvrđenih slučajeva infekcije koronavirusom raste od početka maja 2024. godine, ali su apsolutne vrednosti i dalje niske u odnosu na početak 2024. godine i isti period 2023. godine.
Do 28. jula, ukupno je testirano 1207 osoba, a dobijeno je 306 pozitivnih nalaza na kovid virus, čiji je novi soj nazvan Flirt. Očekuje se nastavak rastućeg trenda, imajući u vidu situaciju u regionu i Evropi, ali se ne očekuje da će doći do preopterećenja sistema zdravstvene zaštite.
Među prijavljenim inficiranim osobama većinu čine osobe starije životne dobi, iako su registrovani slučajevi u svim uzrasnim grupama. Prosečna starost obolelih je trenutno 66 godina, dok je kod osoba koje su na bolničkom lečenju prosečna starost 72 godine. Međutim, treba imati u vidu da se mlađe osobe ređe javljaju lekaru i testiraju, odnosno da u većem broju preleže respiratorne infekcije „na nogama” nego što je to slučaj u starijim uzrastima, te se najveći broj inficiranih u mlađim dobnim grupama i ne registruje u zdravstvenom sistemu.
Stopa testiranja osoba na kovid u Srbiji je niska u odnosu na ranije periode, usled čega raste procenat pozitivnih nalaza. U poslednjoj nedelji pozitivnost na koronavirus dostigla je 25,4%, što odgovara situaciji koja se registruje i u EU - ukupna izračunata pozitivnost za EU u 29. nedelji (15–21. jul 2024. godine – bila je 29,8 posto.
Šta ako želite da se testirate
Testiranje na ovi koronavirus se radi u zdravstvenim ustanovama na teritoriji cele Republike Srbije. Sprovodi se na osnovu indikacija koje postavlja ordinirajući lekar kod osoba koje imaju simptome i znake infekcije organa za disanje u skladu sa važećim Stručno-metodološkim uputstvom. Masovno testiranje, odnosno testiranje zdravih osoba se ne preporučuje ni u jednoj situaciji, uključujući i testiranje osoba radi prijema na bolničko lečenje ili u ustanove socijalne zaštite.
Trend porasta broja inficiranih osoba koji se uočava od početka maja 2024. godine nije praćen povećanjem zahteva za pružanjem zdravstvenih usluga u domovima zdravlja i bolnicama. Međutim, neke od zemalja u regionu, poput Grčke, registrovale su povećan broj prijema obolelih od COVID-19 u bolnice što, usled boravka velikog broja naših građana u ovoj zemlji tokom leta, može da se odrazi i na epidemiološku situaciju u Srbiji. Stoga se sprovodi kontinuiran nadzor nad kretanjem kovida u našoj zemlji i okruženju i shodno tome planiraju mere unutar sistema zdravstvene zaštite i u opštoj populaciji.
Veliki broj naših ljudi letuje u Grčkoj, gde je izrazito povećan broj obolelih od korone – rekao je prof. dr Zoran Radovanović, epidemilog.
- Simptomi su slični kao i ranije, sada je to nešto blaža bolest, nego pre četiri godine, jer ovaj soj "KF.3" potiče od Omikron varijante, koja je blaža od svojih prethodnika. Jeste drukčije, ali s druge strane, mi smo već bili u kontaktu sa tim virusom, tako da je dosta različita situacija nego pre. Svakako, kovid je i dalje ozbiljna bolest koja može i mladima da nanese mnogo štete. Dobro je da se čovek čuva infekcije, čak i oni koji su preležali, bolje da ne preleže ponovo.
Simptomi trenutno dominantnih varijanti SARS-CoV-2 (tzv. FLiRT) su isti kao i kod drugih oblika COVID-19 i obično se pojavljuju pet do šest dana po izlaganju i traju od jednog dana do dve nedelje.
- Ta bolest zahvata ceo organizam, ali prvenstveno je simpton gušobolja, kašalj, curenje iz nosa, temperatura je povišena, glavobolja, bolovi u mišićima i zglobovima. Niz simptona postoji, može doći i do problema sa stolicom. Ta bolest se ne zadržava samo u plućima, već remeti i druge organe.
Manifestacije bolesti su u većini slučajeva blage do srednje teške, ali se kod osoba u riziku mogu javiti i teži oblici. Najvažniji faktori rizika za nastanak teških kliničkih oblika su starije životno doba i teška hronična oboljenja i stanja oslabljenog imuniteta (imunodeficijencije).
Za sada nema potrebe za primenom dodatnih mera prevencije i suzbijanja respiratornih virusnih infekcija osim standardnih mera zaštite od infekcija u zdravstenim ustanovama, kažu u “Batutu”.
Građanima se preporučuju uobičajene mere zaštite od zaraznih bolesti koje se prenose respiratornim putem, kao što su održavanje lične higijene, naročito pranje ruku, provetravanje prostorija u kojima borave, boravak u prirodi, unos dovoljne količine tečnosti i ishrana bogata svežim namirnicama, a posebno povrćem i voćem.
Ako se razbolite, lekari kažu - mirovanje u kućnim uslovima tokom prvih dana bolesti (do prestanka tegoba), uz uzimanje lekova za snižavanje temperature po potrebi, unos dovoljnih količina tečnosti i ishrana bogata svežim namirnicama, posebno povrćem i voćem, kao i izbegavanje bliskog kontakta sa drugim osetljivim osobama u domaćinstu. Ukoliko nakon dva do tri dana ne dolazi do smirivanja tegoba ili se bolest pogoršava, preporučuje se da se obrate svom lekaru radi postavljanja dijagnoze i lečenja prema indikacijama.