„DNEVNIK“ U BORBI SA VOJVOĐANSKIM VETRENJAČAMA – BELO BLATO U hladu sibirskih brestova spava Trnova Ružica

Istina, poslednjih tridesetak godina svog rada, vetrenjača u Belom Blatu nije koristila vetar za pogon, jer su je još Nemci tokom Drugog svetskog rata, prvo prebacili na drva i gas, da bi nakon rata u nju bio ubačen motor na struju.

Ono što se zna jeste da je vetrenjaču u Belom Blatu podigao 1896. godine Jano Burik iz Aradca, koji se sa grupom svojih seljana, doselio u Belo Blato. U to vreme u vetrovitom Banatu, one su postale vrlo popularne i praktično ih je u tim poslednjim godinama 19. veka niklo na desetine u ovom području...

Beloblatska vetrenjača nalazi se u dvorištu nekada čuvene firme „Jedinstvo“, koja se bavila preradom trske a koja je nakon prethodnih dvadesetak godina tranzicije na kraju zatvorena pre godinu dana i ostala je samo portirska služba koja čuva objekte preduzeća koji praktično okružuju vetrenjaču. I ne samo da je okružuju, već je jedna zgrada, nekadašnja radnička menza i deo uprave, bukvalno nazidana „zid na zid“ na vetrenjaču.

Iako spoljašnji zidovi i dalje deluju dosta kompaktno, naziru se i neke pukotine, koje će se sigurno širiti pogotovo na mestima gde iz njih rastu sibirski brestovi po kojima je poznato Belo Blato zbog drvoreda koji se prostire kroz celo selo. Neka stabla koja izbijaju iz zidova vetrenjače sigurno su tu već par godina i ukoliko vegetacija nastavi da raste na i oko nje, vetrenjača u Belom Blatu će ubrzo izgledati kao zamak u kojem je zatočena usnula Trnova Ružica, s tim da se u ovoj banatskoj verziji priče ne može garantovati srećan kraj.

Vetrenjača u Belom Blatu se već više od deset godina nalazi u režimu prethodne zaštite Zavoda za zaštitu spomenika kulture Zrenjanin, ali na vetrenjači nisu rađeni nikakvi konzervatorski radovi niti rekonstrukcija objekta. U vreme dok je “Jedinstvo” još bilo jaka firma, postojala je ideja, da se vetrenjača rekonstruiše da se u njoj otvori suvenirnica i prodavnica predmeta od trske. Međutim, obzirom da je na snazi već bila mera prethodne zaštite od strane Zavoda, uslovi pod kojima je to moglo da se izvede su bili vrlo strogi i skupi, zbog čega su u “Jedinstvu” odustali od te ideje i vetrenjača nije uspela da se “prekvalifikuje”…

Mini verzija nekoliko kilometara dalje

Koliko je snažno to nasleđe koje donose vetrenjače, ali koliko su i same po sebi atraktivne kao pojava, pokazuje i mini vetrenjača (4-5 metra visine) koja je sazidana na ulazu u restoran „Trofej“, nekoliko kilometara od Belog Blata ka Perlezu. Iako mesto na kojem se nalazi restoran nije vezano za vetrenjače, vlasnik je odlučio da baštu oplemeni „vetrenjačicom“ koja služi i kao neka vrsta prepoznatljivog orijentira na ovom delu puta.

Zbog lošeg stanja u kojem se nalazi drvena građa unutar vetrenjače i opasnosti od urušavanja stepeništa i greda koje drže preostale delove mehanizma, ulazak unutra nije dozvoljen, ali smo kroz rupu na jednom prozoru ipak uspeli da napravimo i par fotografija unutrašnjosti prizemlja.

Interesantno je da smo na sve tri vetrenjače koje smo do sada obišli, u Bečeju, Čurugu i Melencima, kamenje kojim se mlelo zatekli ispred njih. Istu situaciju smo imali i u Belom Blatu gde dva kamena iz vetrenjače „odmaraju“ u hladovini nedaleko od nje, dok je većina opreme starog mehanizma trajno izgubljena.

Krmećoj sreći nema kraja

Novi vreli talas krenuo je od vikenda, a to predosećaju i blatnjavi prasići sa gazdinstva „Matić“ smeštenog odmah iza dolme na putu od Titela ka Perlezu. Srećom po njih, a i po stado krava sa istog salaša, oni usred pašnjaka imaju šumicu, a usred šumice jezerce. Krmećoj sreći nema kraja!

Iako je Belo Blato pomalo skrajnuto (kao i većina sela u Banatu), ono se naslanja na Carsku baru jedan od najraznovrsnijih Specijalnih rezrvata prirode, što je ogroman potencijal ovog sela kojem bi funcionalna vetrenjača sigurno dobrodošla da upotpuni turističku ponudu koju poslednjih godina pokušavaju da razviju.

Niko Perković