(FOTO) LIČNI PRATILAC, DNEVNI BORAVAK I POMOĆ U KUĆI LICENCIRANE USLUGE ŠOSO RADIVOJ POPOVIĆ U SREMSKOJ MITROVICI Jačanje porodice ključno za podršku osobama sa smetnjama

Radi se o formiranju Dnevnog boravka i usluga lični pratilac  deteta i pomoć u kući, a nešto više o tome kazala nam je koordinator usluge lični pratilac deteta u toj specijalnoj školi na nivou grada Sremske Mitrovice Dijana Jašćur.

- Lični pratilac je vezan za vaspitno -obrazovni sistem, a pružamo ovu podršku od najranijeg uzrasta. Kada smo počeli sa ovom uslugom, najmlađi korisnik je bila Đurđina sa dve i po godine, koja je bila upisana u vrtić, a pratilac joj je pomagao da se snađe u tom vaspitno - obrazovnom sistemu, s obzirom na to da su oni uključeni u cilju što bržeg osamostaljivanja i uklapanja osobe u društvenu sredinu. Usluga se pruža i kroz osnovno i srednje obrazovanje – rekla je Jašćur.

Licencu za ličnog pratioca škola je dobila pre četiri godine, a danas oko 60 njih u svom životu ima osobu koja joj pruža pomoć prilikom školovanja.

- Lični pratilac se dodeljuje u skladu sa potrebama, a na njih mogu da ukažu vaspitači, roditelji ili je iz razvojnog savetovališta dete upućeno na pratioca. Zahtev se zatim podnosi nadležnoj komisiji, a njihovo odobrenje nosi se u Centar za socijalni rad, i kada oni izdaju rešenje, mi moćemo da krenemo sa aktivnostima. Na prvom sastanku, kada se upoznamo sa roditeljima i detetom, uradimo našu procenu, predlažemo da lični pratilac bude neko iz njihovog okruženja, neko ko je povezan sa njim, ko ga poznaje. A poverenje roditelja je velika stavka, zato mi predlažemo da bolje osmotre okolinu. Ukoliko nemaju nikog, onda biramo ljude koji su se prijavili za taj posao, te spram njihovih karakteristika i analize deteta, spajamo ih i upoznajemo. To ne znači da ćemo iz prve napraviti pravi spoj – priča naša sagovornica, dodavši da su potražnje roditelja različite, no najvažnije je da lini pratilac ne shvata angažovanje kao posao, već kao poziv, jer to znači da radi ono što voli, sa puno ljubavi, energije i požrtvovanosti.

Usluga Dnevnog boravka, saznajemo, pokrenuta je kako bi roditelji koji imaju obaveze bili sigurni da će neko brinuti o njihovim najmilijima, a koristi je 35 lica. Tu borave mladi, odrasli i deca nakon završenog osmog razreda, s obzirom na to da tokom osnovnog školovanja u okviru škole postoji produženi boravak.

- Kada upišu srednju školu, nemaju više pravo na taj boravak, kao što i deca nakon završenog školovanja nemaju pravo na ličnog pratioca. Oni takođe dobijaju rešenje Centra za socijalni rad i postaju korisnici Dnevnog boravka, u kom imaju svoj prostor, radne okupacije u zavisnosti od interesovanja, ne bi li se osposobili za aktiviranje u društvu. Ovo mnogo znači za porodice, da funkcionišu kao i svaka druga familija, bez obzira što imaju člana sa smetnjama u razvoju. Zato su i krenule te usluge socijalne zaštite, kako bi se porodica ojačala i osnažila, jer su to osobe i deca koja ne mogu da ostaju sama kod kuće i brinu sama o sebi – objašnjava naša sagovornica.

Pomoć u kući je treća licencirana usluga koju koristi dvadesetak korisnika.

- To podrazumeva odlazak negovateljice u kuću u kojoj te osobe žive, a jedna obilazi četiri do pet porodica, a cilj je da porodica ima podršku na nedeljnom nivou maksimalno 10 sati u nečemu, a program se pravi individualno. Da li je to boravak sa osobom kako bi roditelji mogli da obave preglede ili poslove po gradu ili pak negovateljica treba da pomogne roditelju prilikom kupanja i presvlačenja. Neke osobe nemaju porodicu ili žive pri nekom domaćinstvu, pa se ta pomoć ogleda u nabavci namirnica. Bitno je korisniku pomoći da obavi najosnovnije životne funkcije u okviru svog životnog okruženja. Zahtevi i potrebe su različiti i mislim da bi ova usluga trebala više da se razvije i bude prepoznata, jer je koriste kako deca, tako i omladina i odrasli – iskreno će Jašćur.

Kako kaže, ideja je da se u budućnosti oformi i takozvani „predah‟, koji bi predstavljao mesto za boravak korisnika van porodičnog doma na neko vreme, jer se pojavljuje potreba za tim. - Imamo samohrane roditelje, pa su oni zabrinuti i postavljaju često pitanje šta ako se razbole, ko će biti uz osobu kojoj je pomoć potrebna. Taj momenat sigunosti da će neko biti tu da preuzme to dete ili osobu, verujte da je neprocenjiv – poručuje zaposlena u ŠOSO Radivoj Popović.

Tokom naše posete korisnici Dnevnog boravka su pravili osveživače za ormare, te su pletene vrećice punili lavandom, ređajući ih po stolu korz smeh i razgovor. Za nas je Maja Sekulić (45) odvojila malo vremena, rekavši nam da se tu oseća kao kod kuće. - Svašta nešto radim, pa tako pravim i krpare na razboju. Volimo da radimo na računaru, ali i slušamo muziku, i posebno se radujem kada zasviraju tamburaši. Ceo dan se ovde zabavljam – veselo će Maja.

I. Bakmaz

Foto: S. Šušnjević

Projekat „Unapređenje javnog interesa osoba sa invaliditetom” realizuje Dnevnik Vojvodina press, a sufinansira Grad Sremska Mitrovica. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.