REPORTERI „DNEVNIKA” U PADINI Mak se uveliko žanje, ali prinos je OVO uspelo da pokvari (FOTO)

- Suvo i toplo vreme maku godi jedino u to vreme, a od setve do cvetanja zahteva manje toplote a više vlage. Zato su prinosi ispod prosečnih - oko 600 kilograma po hektaru sa kojima nismo zadovljni - kazao je za „Dnevnik” dugogodišnji proizvođač maka Miša Hromčik. - Ima polja gde je rod i niži ispod 600 kilograma i ti poljoprivrednici bi mogli ostati bez zarade i doći u nedoumicu šta je bolje sejati pšenicu ili mak.

Po hektaru, dodao je, u solidnim godinama maka treba da bude 700 do 800 kilograma po hektaru, ali spominje da je bilo leta kada je roda bilo i tona po hektaru.

Hromčik kaže da na našim njivama ima oko 1.000 hektara pod makom čiji rod uglavnom završana na domaćem tržištu, premda ima poljoprivrednika koji ga kao i zemljoradnici iz Padine prodaju u Slovačku.

 - Mak se gaji oko Bačke Topole, Bečeja, Srpske Crnje.... Prošle jeseni po prvi put posejan je u Sakulama kod Opova na 15 jutara. Zemljoradnici ga seju umesto pšenice, suncokreta.... Uspeva na svim zemljištima i nije zahtevna biljka- pojašnjava za naš list  Hromčik.

Zbog kiše koja je umanjila rod padinski proizvođači očekuju da će ga biti manje i na drugim njivama u AP Vojvodine , i neće žuriti da ga prodaju, ni domaćem tržištu ni u izvoz u Slovačku, gde su mak ranijih godina isključivo prodavali zbog dobre inocene i uslova koje su im obezbeđivali slovački prerađivači tokom proizvodnje.

- U Slovačkoj žetva maka predstoji u avgusti, pa ćemo čekati da vidimo koliko će ga oni mati . Sa trenutnom cenom maka na tamošnjem tržištu od 1,6 do 1,7 evra ne uklapamo se u troškove proizvodnje. Ranijih godina kilogram maka smo prodavali za 2 do 2,2 evra slovačkim veletrgovinama, ali su sada cenu spustili , jer su povećali površine pod makom. Zajedno sa Česima imaju ove sezone 40.000 hektara, a prošle godine mak su skidali sa 26.000 hektara. S druge strane mi nismo više ugovorima obavezni da mak odmah prodamo već sada možemo da pratimo berzanske cene i odlučujemo kada ćemo izađi na slovačko tržište. A pošto se mak može čuvati nema razloga da žurimo, jer u žetvu nismo kretali dok vlažnost maka nije bila između šest do osam procenata.

Hromčik naglašava da slovačkom tržištu prodaju mak iz čaure, kao poluproizvod u kojem se nalazi osam do deset posto nečistoće.

- Takav mak slovački prerađivači dorađuju po standardima EU, jer mi nemamo mašine za nivo čistoće koji se tamo zahteva - kaže Hromčik.            

Z. Delić