MODROVRANA NEKAD STALNI GOST DANAS UGROŽENA VRSTA Aktivne mere zaštite sprovode se u Srbiji VIŠE OD 20 godina; POSTAVLJENO preko 4.000 duplji

Međutim, njihova populacija počela je kritično da opada kako kod nas, tako i širom Evrope, a kao glavni razlozi za to, koji su joj na kraju dodelili status ugrožene vrste u Srbiji, navode se sve intenzivnije uključivanje pesticida u poljoprivredei, gubitak pogodnog staništa, ali i sporno gazdovanje šumama. O problemima zbog kojih su modrovrane postale ugrožena vrsta kod nas, za „Dnevnik” je govorio Oto Sekereš, šef čuvarske službe u JP „Palić – Ludaš” tokom naše posete Specijalnom rezervatu prirode „Ludaško jezero”.

– Neki podaci iz osamdesetih godina kažu da je u Srbiji bilo oko 100 parova na gnežđenju, a onda je došlo do pada populacije, jer su staništa nestajala, a sa njima i adekvatna mesta za gnežđenje. Pretpostavka je da je preko svoje ishrane koju pretežno čine krupni insekti, no voli da pojede i sitne sisare, vodozemce i gmizavce, došlo do sekundarnog trovanja modrovrana. Takođe, one se inače gnezde u dupljama i krupna je sekundarna dupljašica, što znači da zauzima dom krupnijih detlića poput crne, sive i zelene žune. Gnezdi se na pojedinačnim starijim stablima, u grupacijama drveća i ne ulazi duboko u šumu. Sa jedne strane, kod nas ti šumarci nemaju svoje „gazde” pa često dolazi do krađe stabala, a ako se i gazduje njima, šumarima ta stara stabla nisu potrebna, te uglavnom prva prođu sanitarnu seču, a sa njima i duplje nestanu – rekao je Sekereš.

Zato se od 2.000 godine intenzivno sprovode aktivne mere zaštite za povratak te migratorne vrste, koja zimi letuje u podsaharskoj Africi, a kući, odnosno u Evropu se vraća tokom sezone razmnožavanja.

– Radili smo popis svih ptica 2000. godine, kada je ustanovljeno da u Vojvodini ima između 15 do 20 parova modrovrane. Udruženje ljubitelja prirode „Riparija” je zatim započelo sa projektom njene aktivne zaštite u Srbiji, postavljanjem veštačkih duplji, da bismo već 2003. godine zabeležili uspešno gnežđenje. S obzirom na to da ih one prihvataju, trebalo nam je još par godina da utvrdimo koji tip duplji im najviše odgovara, da bismo 2007.  uspeli da ih standardizujemo i krenemo u veliku akciju – priča naš sagovornik. 

U više od 20 godina aktivne zaštite modrovrane u Srbiji, Oto Sekereš kaže da su postavili više od 4.000 duplji, no do danas nisu sve opstale, jer najčešće stradaju od ljudske ruke, no i vreme učini svoje, te su i propadale. Po nekoj analizi, životni vek veštačkih dulji je desetak godina, te se shodno tome trude i da ih obnavljaju. Danas je podatak da u  Subotičkim pustarama i na jezerima ima oko 150 duplji, a po Srbiji ih ima 950. Često ostavljaju i one koje propadnu, jer se pokazalo da one mogu biti dom drugim vrstama, te smo se tako suretali i sa vetruškom, često i kukumavkama. Tako je to kad priroda reciklira.

One jesu odgovarale, ali Oto kaže da se ptice nisu gnezdile u svim dupljama, odnosno na svim teritorijama koje su procenili kao idealna staništa za njih. Džabe su postavljali duplje na Deliblatskoj peščari, kada se preostalih 15 parova, nađenih 2.000 godine gnezdilo samo u specijalnim rezervatima prirode „Ludaško jezero”, „Selevenjske pustare” i na „Pašnjacima velike droplje”. Zato su počeli sa intenzivnim prstenovanjem mladunaca i odraslih jedinki, došavši tako do ključnih informacija o njihovoj životnoj dinamici.

– Mladunci nakon nekog vremena prvo otputuju za Južnu Afriku i vraćaju se u proleće tek sledeće godine, kada počinju da tragaju za savršenim mestom za osnivanje porodice. Otkrili smo da mladunac traži lokaciju u krugu od od 11 kilometara od mesta izleganja. Onda smo krenuli da radimo na jačanju populacije unutar gnezdeće teritorije, odnosno postavljali smo više duplji tamo gde se gdezde, ali na 20 kilometara od rubnih parova. Tako smo za deset godina uspeli da podignemo njihovu brojnost sa 15 na 100 parova. Sada ne postavljamo nove duplje, već renoviramo postojeće, „terajući“ ptice da traže lokacije na drugim delovima i šire svoj areal rasprostranjenja – zadovoljno će Sekereš, koji je inače i koordinator projekta.

Više od 20 godina se radi na aktivnoj zaštiti modrovrane, a ovaj način pokazao se kao odličan, s obzirom na to da su one uočene skroz do južnog dela Vojvodine, ali i u Negotinskoj i Timočkoj krajini, u Barajevu i dalje u Srbiji.

– Prošle godine je bilo 455 parova modrovrane u Srbiji u veštačkim kućicama, a osim toga, znamo da se 10 do 15 odsto parova gnezdi u prirodnim dupljama, a biraju i mesta poput lesnih obala, ako nađu odgovarajuću rupu. Kao IBA područje, pokrivamo Subotičku pustaru i SRP „Ludoško jezero” i na ovoj teritoriji imamo 80 gnezdećih parova – kaže naš sagovornik.

Udruženje ljubitelja prirode „Riparija” koordinator je projekta, a Oto kaže da su počeli da rade zajedno sa JP „Palić – Ludoš”, no 2012. godine organizovali su konferenciju na kojoj su hteli da „uvuku” što više aktivista. Tako su do danas ostvarili dobru saradnju sa raznim civilnim organizacijama i institucijama, te je 15 terenskih grupa koji rade po celoj Srbiji.

Ivana Bakmaz