(FOTO, VIDEO) TRADICIJA KOJA JE OČUVALA BIZNIS Sedam decenija „Kudelje i lana”

Međutim, ma koliko bilo sve izazovnije baviti se makar prodajom materijala od prirodnih vlakana, porodica Živković, kad se sve sabere, broji sedam decenija dugu tradiciju. A što bi se reklo, nadamo se da će doživeti još 77!

– Davne 1969. godine sam kao učenik otišao u tadašnju firmu „Kudelja i lan”, a onda su se spojili sa „Agrotekstilom”, kasnije sa „Zvezdom”, a kad je došlo do raspada države, onda sam otišao u privatnike u Jevrejskoj ulici 33, gde sam osnovao svoju radnju „Kudelja i lan” – priča doskorašnji vlasnik Mirko Živković, koji je posao prepustio sinu Budimiru, koji je radnju preneo u Futošku 19. – Oduvek sam voleo prirodna vlakna, kao momak sam uvek nosio lanene pantalone. Ne volim sintetiku, ništa što dolazi sa zapada, osim Indijanaca, njih volim.

Isto je i sa modom, ako se čika Mirko pita, jer kako tvrdi, nekad su se ljudi oblačili sa više stila i ukusa, a danas – samo ono što je neko rekao da je moderno.

– Sad se nosi sve i svašta, ko kako stigne, i ne gledaju kako im to stoji, važno da je moderno – veli naš sagovornik. – Ipak, i dalje nam dolaze žene da kupuju materijale kako bi sebi nešto sašile.

Tokom letnjeg perioda najtraženija su platna za tende, ljuljaške, stolice i stoličarke, ali i dekorativne tkanine od pamuka.

– Veoma je izazovno opstati u današnjoj konkurenciji, ali uspevamo najviše zbog naše tradicije. Naše mušterije dolaze kod nas da traže nešto iako nemamo, ali znaju da smo nekad imali. Znate, neka platna nemamo otkako je počeo rat u Ukrajini, pa više ne možemo da uvozimo iz Moldavije i Rusije. Sad uglavnom nabavljamo materijale preko veleprodaje i to one koje su uvezene iz Kine, Bangladeša, Španije... Dosta je opao posao, jer nemamo mi više naših fabrika, a da bi se uvozilo, treba da se poručuju velike količine, za šta treba mnogo novaca, a da uzmeš preko posrednika, onda oni nabiju deset puta veću razliku u ceni nego što može da se proda i ne isplati se – navodi Živković, dok mu višedecenijski prijatelj Dobrica Bečelić, s kojim se upoznao preko ovog posla, i danas povremeno pomaže u radnji.

Očekujući bolja vremena, ulazak u ovu branšu nekad je bio pun nade, čega se starija garda najčešće i priseća, jer šta im drugo i preostaje?

– Mislio sam da će biti mnogo bolje, ipak smo bili jedni od najvećih proizvođača i prerađivača kudelje u Evropi. Međutim, to se sve, po meni, namerno uništilo, sistemski, da bi se napravila jefitna radna snaga, to je moje viđenje, čoveka od 70 godina – zaključuje naš sagovornik.

L. Radlovački

Projekat „Stari zanati - nova šansa” realizuje Dnevnik Vojvodina pres, a sufinansira Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.