(FOTO) POVRATAK ŽIVOTU U SKLADU SA PRIRODOM U MALOJ VENECIJI Jeftine, komforme, energetski efikasne KUĆE OD SLAME I BLATA; Evo i kako se prave
MALA VENECIJA: Nedaleko od Bačkog Monoštora, u seocu nazvanom Mala Venecija, slama prestaje da bude samo poljoprivredni otpadni materijal, već postaje gradivni simbol održivog života u skladu sa prirodom.
- Ne želim da napustim Srbiju, volim da radim ovde i ne planiram da idem u inostranstvo - ističe Horvat, osećajući kako mu gradnja ovih nesvakidašnjih objekata od slame i blata donosi istinsku renesansu duha.
Svetlana Aćimović, domaćica jedne od ovih kuća, u ovom načinu gradnje vidi priliku za razvoj autentičnog seoskog turizma koji će privući ljubitelje prirode i ekologije.
- Pravićemo više kućica, jednu za nas, a dve za izdavanje i promovisanje ekoturizma. Ovo je zajednička ideja porodice, jer 20 godina smo istraživali taj način gradnje shvatili smo da je izuzetno funcionalan, ali i dobar kako za zdravlje tako i za život. Ove kuće ne iziskuju puno finansijskog ulaganja, a sve radimo sami uz pomoć gospodina Lehela. On nam objasni fazu gradnje i onda mi sami dalje radimo i gradimo - priča Svetlana.
- Suprug i ja planiramo da za koju godinu odemo u penziju i vratimo se prirodi. Planiramo da kuće budu završene ove godine, jer sin planira da ih izdaje. Meni ovde ništa nije teško da radim, jer dugo maštam o tome.
Postupak gradnje počinje pažljivim sakupljanjem slame koja zatim nalazi mesto u zidovima kuće, međusobno povezane blatom, uz pomoć veštih majstorskih ruku. Temelj kuće je rađen od plastičnih balona od pet litara koji su punjeni plevom i vunom i to zamenjuje 65 centimetara izolacije. Na to idu bagremove daske koje su se palile, jer je bagrem najdugotrajnije drvo. Zatim se postavljaju letve, pa šljunak i kostur isto od bagremovog drveta.
- Kad se postavi krov, onda se slažu bale slame. U prvi sloj ide samo blato i voda, a drugi sloj u kombinaciji sa slamom, a treći sa konjskom balegom koja je prosejana. Sada više nema pleve. Unutrašnji zidovi biće od stare cigle. Mi koristimo stare materijale i trsku. Želimo da ljudi kada dođu imaju osećaj da su se vratili domu - kaže uz osmeh Svetlana.
Svaki delić ovih jedinstvenih objekata ima svoju ulogu u očuvanju neiscrpnih prirodnih resursa.
- Sve više raste interesovanje za ovaj tip gradnje, a Kovid je stavio tačku na i. Od tog perioda ljudi su shatili u kakvom su haosu i ovo je vid slobode. Pravljenje kuće od blata i slame daje slobodu i mogućnost da sami učestvujete. Insistiram na tome da investitor učestvuje u gradnji kuće. Ne prihvatam posao ako misle da će neki majstori da dođu i da rade umesto njih. Prosta konstrukcija od prirodnih materijala, jeftina, komforna je, energetski efikasna - kaže Horvat i uz osmeh dodaje da mnogi kažu kako „gradimo štale”, ali smatra da to nije problem jer mnogi ljudi vole da borave u takvoj „štali”.
Kuće od slame i blata predstavljaju pravi odgovor u borbi za zaštitu planete od nepovratnih klimatskih promena u ovom dobu ekološke osvešćenosti. Osim što su izgrađene od potpuno prirodnih materijala, ovi ekološki domovi su energetski veoma efikasni zahvaljujući izuzetnim izolacionim svojstvima slame. Procenjuje se da se u kućama sa slamom kao izolacionim materijalom uštedi i do 75 odsto energije za grejanje i hlađenje u odnosu na konvencionalne zgrade.
- Slama je odličan građevinski materijal koji štedi energiju i doprinosi smanjenju emisije štetnih gasova - naglašava Horvat.
- Ukoliko me kloniraju možda bih mogao da odem u Mađarsku da radim, jer me zovu iz raznih delova Evrope, ali pošto imam previše posla u Srbiji, prija mi ambijent i ljudi. Mnogi vole da žive u ovim kućama i planiraju da razvijaju ovaj vid seoskog turizma. Često se to meša i domaćini žive zajedno sa turistima, koji žele da osete pravu prirodu.
Tekst i foto: S. Iršević
