SVETSKI DAN ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE OBELEŽAVA SE 5. JUNA Naša zemlja - naša budućnost

Cilj mu je i da nas osvesti i podstakne da menjamo svoje navike i budemo promena koju želimo da vidimo u svetu. Životna sredina je ugrožena na mnogo načina, a ključno za preduzimanje efikasnih mera njene zaštite ogleda se u prepoznavanju i razumevanju tih pretnji, stoga se 5. jun može smatrati i kao orijentir civilizaciji da su čista i zdrava životna sredina od suštinske važnosti za budući opstanak ljudske vrste.

Svetski dan zaštite životne sredine iniciran je od strane Generalne skupšine Ujedinjenih Nacija 1973. godine u Stokholmu, kada se 113 država izjasnilo da postoji potreba međunarodne saradnje u cilju zaštite životne sredine. Danas se 5. jun obeležava u više od 150 zemalja,  kada se udružuju vladini i nevladini sektori i druge organizacije, kompanije, ali i Ujedinjene nacije sa njihovim programom (UNEP – United Nation Environment Programme), u jedinstvenoj misiji podizanja svesti o  ključnim ekološkim pitanjima. S tim u vezi se na globalnom nivou organizuju radionice, sprovode se kampanje, ekološke akcije i brojne druge aktivnosti.

Na ovaj najznačajniji  međunarodni dan posvećen životnoj sredini i njenoj zaštiti, svake godine poseban fokus stavlja se na određenu temu, a ove godine, on je usmeren na obnavljanje zemljišta, borbu protiv dezertifikacije i otpornost na sušu.

U celom svetu se na današnji dan organizuju brojne aktivnosti za sve uzraste i generacije o važnosti čuvanja i racionalne potrošnje resursa, pa se tako i u našoj zemlji skupom događaja obeležava ovaj globalno najznačajniji ekološki dan. 

U obeležavanju Svetskog dana zaštite životne sredine učestvuju i društveno odgovorne kompanije, a jedan od najboljih primera je kompanija NIS koja već godinama posluje u skladu sa svojom zelenom agendom. U cilju ispunjenja tih „zelenih“ ciljeva, NIS deluje u tri osnovna pravca: sprovodi ekološke projekte, realizuje biznis inicijative koje imaju značajne ekološke benefite i učestvuje u akcijama zaštite životne sredine. U NIS-u navode da su im osnovni ciljevi u oblasti zaštite životne sredine usmereni na poštovanje svih propisa koji se odnose na vazduh, vodu i zemljište, odnosno na što manje generisanje, veći stepen reciklaže i zbrinjavanje nastalog otpada, kao i na očuvanje biodiverziteta u područjima poslovanja. U kompaniji su posvećeni i smanjenju uticaja na klimatske promene, odnosno na smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte.

U cilju unapređenja ekološke odgovornosti i pružanja doprinosa zaštiti životne sredine,  Klub volontera kompanije NIS tradicionalno organizuje akcije povodom obeležavanja Svetskog dana zaštite životne sredine.  Ove godine, kao društveno odgovorna i ekološki fokusirana kompanija, NIS  je tim povodom u saradnji sa Gradskom upravom za zaštitu životne sredine grada Novog Sada organizovao ekološku akciju uređenja Oficirske plaže u Novom Sadu. Inače, Klub volontera NIS-a osnovan je još 2018. godine i danas broji više od 1900 članova koji su do sada realizovali čak 78 akcija, među kojima su i brojne ekološke akcije poput čišćenja Nacionalnog parka Fruška gora i brojnih drugih izletišta, uređenja priobalja reka Tamiš i Save, pošumljavanja parkova i oplemenjivanja brojnih drugih zelenih površina.

Takođe, jedna od pretnji jeste i deforestacija, s obzirom na to da su preterane seče šuma sve češća pojava današnjice. Prema nekim podacima, kao posledica krčenja šuma, porasle su emisije gasova sa efektom staklene bašte tokom 2022. godine za šest odsto u poređenju sa godinom ranije, što dodatno utiče na klimatske promene. Na ovaj fenomen nadograđuje se i globalno zagrevanje, a još više zabrinjava to što krčenjem ne gubimo samo drveće, već i biodiverzitet, jer se uklanjanjem stabala dovodi do fragmentacije i gubitka staništa.

Prema podacima Ujedinjenih nacija, degradacija zemljišta utiče na gotovo polovinu svetske populacije i predstavlja pretnju za 50 odsto globalnog BDP-a. Brojnost i trajanje sušnih dana porasli su za 29 odsto od 2000. godine, a izostankom hitne akcije, suše bi mogle da pogode više od tri četvrtine svetskog stanovništva do 2050. godine. U ovoj godini se zato naglašava važnost obnavljanja zemljišta kako bi se suprotstavilo dezertifikaciji i poboljšala otpornost na sušu, te je i slogan Svetskog dana zaštite životne sredine 2024. „Naša zemlja. Naša budućnost”.

Domaćin centralnog događaja je Saudijska Arabija, koja se suočava sa ozbiljnim problemima degradacije zemljišta. Oni su predvodnici inicijativa poput „Saudi Green Initiative ” i „Middle East Green Initiative,” koje su uzete kao primeri kako nacionalni i regionalni napori mogu doprineti globalnim ciljevima.

Koliko je urgentno da se svi uključimo u spas planete govori i podatak da smo na globalnom nivou ove godine ušli ranije u ekološki dug u odnosu na prethodnu godinu, pa je tako i Srbija 23. maja potrošila sve svoje prirodne zalihe. A trebalo nam je čak mesec i po dana manje u odnosu na lane da iskoristimo prirodne resurse koje nam je planeta proizvela za ovu godinu.

U današnjem modernom društvu, često se čuje reč održivost, a tek kada čovek shvati da je ova planeta rezervisana za sav živi svet na njoj, ne samo za ljudsku vrstu, i da se održivost odnosi na racionalno korišćenje prirode radi opstanka čovečanstva, tek tada ćemo u biti moći da spoznamo suštinu održivog razvoja i ostavljanja prirode u amanet generacijama koje dolaze. Održivost i zaštita životne sredine su najhitnija pitanja sa kojima se moderno društvo suočava, a Svetski dan zaštite životne sredine je alarm za sve ljude na planeti bez izuzetaka, koji nas podseća da smo svi odgovorni, kako pojedinci i korporacije, tako i vladin sektor.

I.Bakmaz