BICIKLOM KROZ VOJVODINU: LJUKOVO Kućice za tužne ptice čekaju stanare u parku ispred škole
Nova pruga između Beograda i Novog Sada olakšala je umnogome život i nama biciklistima. Kada do kraja godine vozovi ponovo budu saobraćali i do Subotice, to će dodatno proširiti izbor mesta u Bačkoj za obilazak na dva točka. Ovog puta odlučio sam se da sa biciklom siđem u Inđiji i uputim se u Ljukovo, selo na svega par kilometara od opštinskog središta.
Na izlasku iz Inđije prema Ljukovu sa leve strane puta veliki Etno-restoran “Šarage” - zatvoren je i prodaje se. Prolazim skretanje za Jarkovce i evo me u Ljukovu, selu koje prema poslednjem popisu iz 2022. ime 1.383 stanovnika koliko je imalo i pre trideset godina uz skok na 1.604 po popisu iz 2002. Međutim, kako je većina izbeglica uspela da sredi hrvatske papire, otišli su u veće gradove - Inđiju, Novi Sad i Beograd ili sa EU pasošima u evropske zemlje.
U selu u kojem prema poslednjem popisu ne živi nijedan Rom, pred mnogim kućama i na kapijama nalaze se labudovi, sokolovi, orlovi, lavovi i ostale zverke iz betonske menadžerije karakterističke za romska naselja u Vojvodini. Tu je tek poneki baštenski patuljak koji nas posmatra sa terase. Vlasnik jedne kuće nije želeo prolaznike da ostavi u dilemi o tome kojoj naciji pripada pa je na fasadi napisao: “Srbin”. Dom kulture je takođe okrečen bojama državne zastave. Ulazim u radnju da kupim vodu, kažu prodavačice nema, sad će da dođe. Par minuta kasnije iz kapije kuće u kojoj je prodavnica stiže nasmejana sredovečna žena, najljubaznija prodavačica koju sam sreo tokom svojih vožnji biciklom kroz Vojvodinu, izvinjava se nekoliko puta i kroz smeh objašnjava: “Pile je otišlo kod kera pa sam morala da idem da ga izvadim!”
Hram uspenja Presvete Bogorodice u Ljukovu. Temelji crkve su postavljeni 1992. a izgradnja završena 2003. Podignuta je u centru sela od sredstava sponzora, građana i Ministarstva vera. Ikonostas je postavio Nikola Belić 2005. Prve ikone koje su unete u crkvu su Sveto trojstvo, Bogorodica i Isus Hrist. Na crkvi je zvonik visok 9 metara. Kada sam ga posetio, hram je bio otključan a iz zvučnika su dopirali zvuci duhovne muzike i psalmova... KUD “Čigra” u Ljukovu je osnovan 2002. a u selu je aktivno i Lovačko društvo “Jelen”. Fudbalski klub “Ljukovo” osnovan je 1975. a ovih dana proslavlja titulu šampiona Međuopštinske lige Srema i ulazak u Sremsku ligu.
Ispred Isturenog odelenja O. Š. „Petar Kočić” iz Inđije u Ljukovu, mali park, a na drveću - nekoliko kućica za ptice. U njima nije bilo stanara ali deca se nadaju da će ptice ipak doći. Setih se pesme grupe “Zana” i “kućica za tužne ptice”.
Na mermernim tablama na fasadi škole su imena boraca NOB-a poginulih u ratu (njih 21) kao i meštana koji su pali kao žrtva fašista (njih 15). U centru srećem Svetu Milića, starinu koji je u Ljukovo došao sa suprugom i ćerkom u koloni traktora tokom “Oluje” 1995. Priča mi kako je kuću na Baniji na kraju prodao za 40.000 maraka i za taj novac u Ljukovu kupio novi dom. Supruga mu je umrla od kancera a ćerka se 1999. za vreme bombardovanja odselila u Holandiju pa je Sveta sam. Sreća je, ćerka ga, kaže, redovno posećuje. Pokazuje mi deo sela od centra ka groblju koji meštani zovu “Albanija”. Razlog je, kaže, što su se tu doselila nekolicina učesnika “Albanske golgote” 1915. Ostala dva dela sela meštani zovu “Kiselica” i “Šorić”.
„Dobar rat ratovah, trku svrših, veru održah!”, citat je iz Poslanice Timoteju Svetog apostola Pavla na grobu Borivoja Veselinovića, sveštenika iz Ljukova. “Hronika Ljukovskog groblja” zabeležila bi i jedan katolički krst ispred kapele kao i dosta ružan postupak J. K. P. „Komunalac” iz Inđije koji je preko spomenika gde su procenili da nema više živih potomaka koji bi plaćali održavanje - prelepljivali obaveštenja. Na tom parčetu papira nalepljenom na spomenik daje se rok od 5 dana rođacima da OBAVEZNO lično dođu u J. K. P. „Komunalac” “kako bi lično potvrdili povezanost sa natpisom na spomen-obeležju i dobili informacije o vašim pravima i obavezama, koje proizilaze iz važećih propisa”…
Da su Sremci preke naravi, to je već ušlo u pesme ali jedan događaj iz ovog sela od pre tri godine izazvao je veliku pažnju javnosti.
U septembru 2021. policija je u Ljukovu uhapsila Milana T. (73), koji je ranije već robijao zbog ubistva, a koji se sumnjiči da je iz pištolja pucao na meštanina (35) koji ga je prethodno upozorio da ne vozi bicikl sredinom kolovoza kako ne bi nastradao. Milan je vozio bicikl sredinom puta, krivudao i zanosio se, a za njim je na traktoru išao jedan meštanin. Mladić mu je dobacio da se pomeri ka strani puta, da ne ide sredinom jer bi neko mogao da ga udari i povredi. Međutim, starca je to iznerviralo, stao je i počeo da se svađa sa mladićem. Psovao ga je, a kada ga je traktorista pitao zašto to radi, okrenuo se, izvadio pištolj koji je nosio sa sobom i zapucao ka njemu a posle toga pobegao u nepoznatom pravcu. Vrlo brzo ga je policija pronašla i stavila mu lisice na ruke.
Prvi pomen sela Ljukovo nalazimo još 1420. Kasnije je taj predeo opisivan kao pustara, koja je od 1718. bila deo Mitrovačkog spahiluka pod turskom upravom. U narednom periodu smenjivaće se vlasnici ovog zaseoka, čiji su žitelji bili smešteni u skromnim kućama za vlastelinske radnike. Tri imućna Karlovčana zakupiće ga 1723. Manastir Krušedol će ga držati od 1725. a patrijarh Arsenije Četvrti prepustiće ga porodici hrvatskoj grofovskoj Pejačević 1740. Istorija razvitka sela u današnjem obliku započinje posle Prvog svetskog rata, tačnije 1922. kada se na prostore pustare Ljukovo doseljavaju kolonisti iz Like i Korduna. Za vreme Drugog svetskog rata celo mesto bilo je raseljeno od strane ustaša, meštani su se sklonili u Mačvu u Nedićevoj Srbiji, da bi se 1945. jedan deo raseljenih se vratio na svoja ognjišta i ponovo započeo život sela.
Robert Čoban
