BIZNIS IDEJA PORODICE LEGENDARNOG KOŠARKAŠA POBEDILA I NA NOVOSADSKOM SAJMU Jerkovi vunom hrane i štite zemlju i plodove

Nekada šampion pod obručima i od kraja sportske karijere kraj sebe ima šampionskog „saigrača“, samo što je on bračni ali i poslovni, što ih ne sprečava da i dalje podižu pehare. Ovaj put je bio u pitanju veliki šampionski pehar 91. Međunarodnog poljoprivrednog sajma u Novom Sadu, na kojem je u ime porodične firme „Fema“ priznanje za inovaciju godine u agrobiznisu primila Željkova supruga Dragica, „spiritus muvens“ projekta „Eko Lika GREENNovation“, odnosno pretvaranja sirove ovčije vune u potpuno organsko đubrivo ali i repelent protiv puževa, brenda koji je sve poznatiji kao „vuli“ (Woolee“).

Kako Željko Jerkov, oporavljajući se od ortopedske operacije svoje zlatne desnice, nije bio uz Dragicu u Novom Sadu, posetili smo ih u ličkom Otočcu u kojem su prošle godine otvorili fabriku za preradu vune koja bi mogla da revolucioniše organsku poljoprivredu. Dok sa dozom, Dalmatincima svojstvenog, humora komentariše svoj izostanak sa novosadske sajamske „Večeri šampiona“ činjenicom da je „došlo vrime da i moja Dragica podiže pehare“ (kojih je već pregršt), pokušavamo da dokučimo kako se iz uloge košarkaške legende i njegove supruge, danas aktuelnih ekskluzivnih zastupnika čuvenog italijanskog proizvođača nameštaja „Skavolini“ za prostor cele eks Jugoslavije (u čijem je košarkaškom dresu, sa Kićanovićem na beku, Pezaru doneo Kup Rajmundo Saporte, tj Kup pobednika Kupova), bračni par Jerkov pronašao u omalenom Otočcu, baveći se inovacijama u poljoprivredi. Mediteranski nesmirljivi, rukovodeći se motom da ako probaš da ostvariš svoje snove i projekte šanse da uspeš su 50-50 odsto a ako ni ne probaš verovatnoća da ne uspeš je stopostotna, kažu, trebao im je novi izazov u situaciji kad su deca Marko, Mia (inače uspešna reprezentativna odbojkašica) i Ante odrasli i žive svoje živote.

- Primena veštačkih NPK đubriva u poljoprivredi se pre svega bazira na hemijski dobijenom azotu, fosforu i kalijumu, koji kao agresivan zna da bude često i štetan za biljku i njen koren i čije apliciranje podleže mnogim ograničenjima počev od količine do tajminga primene, dok su naši peleti od sirove vune prirodni izvor tih gradivnih elemenata – započinje priču Dragica Jerkov, dok nas sa Željkom vodi u obilazak pogona – Primera radi, kao prirodni stajnjak najcenjeniji je upravo onaj ovčiji, koji sadrži tek dva odsto azota, a mi smo iskoristili činjenicu da je u ovčijoj vuni postotak azota daleko veći, od 9,5 do čak 12,5 odsto. – daje nam teorijsku, laboratorijski i u praksi potvrđenu osnovu za dalji razgovor o ostvarenom projektu u kojem je suprug Željko zadužen za tehničke detalje.

- Kako je vuna izuzetno abrazivna a po EU propisima ne može ni da se potpuno bezbedno pere, morali smo da osmislimo novu tehnologiju usitnjavanja i peletiranja, ali i potpuno novi tehnološki postupak strelizacije vune, u čemu su nam pomogli prijatelji iz Užica svojim znanjima metalurgije i automatike – obasipa nas tehnikalijama Željko, posebno ponosan na jedinstveni sterilizator čiji još noviji i veći model iščekuju ovih dana.

– Prednosti ovakvog potpuno ekološkog đubriva su višestruke, a pride se rešava i problem same sirove vune, sa kojom stočari, od zamiranja tekstilne industrije, više ne znaju šta da rade, pa je ili bacaju ili čak pale, što je u oba slučaja katastrofa. Peleti od sirove vune ne samo da hrane biljku tokom tri meseca nakon aplikacije, već kao hidroskopni, kada je ima, višak vlage preuzimaju i polako otpuštaju u periodu nedostatka vode. Tako se hrani biljka a raspadom vune i time povećavanjem volumena i kiseonika u samoj zemlji, hranimo i samo tlo, što je ideal organske proizvodnje – pojašnjava Dragica, ne propuštajući da nam pažnju skrene i na pahuljice od sirove vune koje su izvanredni repelent za puževe, koji pogotovo u kišnijim periodima nanose ogromne štete poljoprivrednicima -  Posebna zaštita je u lanolinu, prirodnoj masti koju sadrži runo, a koji se zaustavio na segmentima pahuljica repelenta od vune. Kada ga posipamo na tlo, on zbog hidroskopije upija vlagu i slinu puža, zbog čega on ne može da se kreće. Pahuljica repelenta potom naraste pet puta i pretvori se u tepih i tako prirodno štiti biljke od korova i isparavanja vode, kao izolator sprečava pregrevanje tla i u zemlji deluje na sipkost i režim vlage. Tako da naše đubrivo od vune „radi“ u zemlji, a repelent na njenoj površini – kažu ovogodišnji dobitnici priznanja Novosadskog poljo-sajma za inovaciju godine u agrobiznisu, najavljujući iznenađenja novim „vunenim“ patentima ljudi koji su svojim primerom dokazali maksimu da se pravi šampioni prepoznaju po tome što bilo čega da se dohvate, ostvaruju uvek šampionske rezultate.

Tekst i foto: M. Miljenović