DANAS JE SVETSKI DAN PČELA Setimo ih se SAMO KAD JEDEMO MED, plašimo ih se KAD NAM ZUJE OKO GLAVE Kako ih zadržati u prirodnom poretku
Često kažemo „vredan kao pčela“. O tome koliko su pčele zaista vredne, govori podatak da tokom jednog dana, jedna pčela obiđe i opraši više od 1000 cvetova, kao i da od pčela i drugih oprašivača zavisi svaki treći zalogaj hrane koju pojedemo!
Svetski dan pčela, obeležava se 20. maja svake godine širom sveta, sa ciljem da se skrene pažnja na značaj zaštite pčela i drugih oprašivača od kojih zavisi opstanak čoveka i planete.
A koliko su ovi ljupki insekti zaista važni za prirodu i ljude?
Danas na Svetski dan pčela, podsećamo da opstanak čoveka i planete zavisi od oprašivača. Mala, ali moćna stvorenja – pčele, leptiri i osolike muve, igraju ključnu ulogu u reprodukciji cvetnih biljaka i proizvodnji plodova i semena – procesu poznatom kao oprašivanje.
Ako ste jutros popili kafu, znajte da su za to zaslužne pčele!
Ovi leteći insekti oprašuju više od 80% biljaka koje koristimo u ishrani. Oprašivačima možemo da zahvalimo na nekim našim najomiljenijim namirnicama poput jabuka, kajsija, breskvi, jagoda i mnogih drugih.
Med je prva asocijacija na pčele. A da li ste znali da samo jedna, od 850 vrsta pčela u Srbiji, proizvodi med?
To je medonosna pčela i zbog svoje ekonomske vrednosti i uloge u proizvodnji meda, samo je ona zaštićena zakonom. Ostale vrste pčela, ali i drugi oprašivači poput leptira i osolikih muva, nisu obuhvaćeni zakonskim aktima. A svi su jednako važni, jer oprašuju različite vrste biljaka, doprinose zdravlju ekosistema i bezbednosti hrane.
U Srbiji postoji niz negativnih pojava koji ugrožavaju opstanak oprašivača: uništavanje staništa, intenzivna poljoprivreda, prekomerna upotreba pesticida, klimatske promene, kao i pojava invazivnih vrsta, patogena i parazita.
Zbog svega ovoga, potrebno je proširiti zakonsku regulativu tako da ona obuhvati sve insekte oprašivače u Srbiji, umesto da se odnosi samo na medonosnu pčelu.
Kroz projekat „Budi prijatelj prirodi“ koji sprovodi ORCA u partnerstvu sa Fondacijom „Jelena Šantić“, a finansira Evropska unija, razvijene su preporuke za unapređenje politika i propisa u oblasti zaštite oprašivača u Srbiji.
Preporuke je razvila mreža renomiranih stručnjaka sa Univerziteta u Beogradu, Novom Sadu i Nišu i nemačke Federalne agencije za zaštitu prirode, a na osnovu sprovedenog ekološkog istraživanja.
