OTVORENE DVE NOVE POSTAVKE U NARODNOM MUZEJU ZRENJANIN Religijske knjige iz 16. veka i fotografije prvog fotografskog ateljea pred posetiocima (FOTO)

Postavke je zvanično otvorio ministar kulture Nikola Selaković, a reč je o postavci prvog fotografskog ateljea na ovim prostorima, kao i fotografijama iz ostalih fondova Narodnog muzeja Zrenjanin. Druga stalna postavka je posvećena Zbirci starih i retkih knjiga, među kojima se nalazi izdanje religijske knjige iz 16. veka.

Ćirić Bošković je istakla da je ovo ambijent u kojem kao da još uvek živi vreme, zapravo čitav jedan vek trajanja znanja i negovanja jedne od posebnih umetnosti satkane od svetlosti na površini papira – fotografije, a da su knjige deo našeg neprocenjivog kulturnog nasleđa. Ukazala je  na značaj toga što deo ove stalne postavke predstavlja riznicu i čuvare skrivenog blaga pohranjenog u knjigama,  kao što je  Zbirka starih i retkih knjiga, koja se kao deo posebnih zbirki čuva u ovom muzeju.

„Kada je reč o fotografskoj umetnosti mi ovde prisustvujemo vremenu početaka stvaranja fotografije i priče o tri fotografa – Ištvana Oldala starijeg, Ištvana Oldala mlađeg i Đure Roknića“, istakla je resorni sekretar i dodala da su oni u različitim periodima stvarali u istom ateljeu i bili  preteče razvoja fotografske kulture na ovim prostorima.

„Zato danas imamo priliku da otvorimo deo stalne postavke velikobečkerečkog fotoateljea i fotografa koji su u njemu delovali u periodu od 1853. do 1956. godine. I  kako je naš književnik Brana Crnčević rekao i zapisao u jednom dvostihu ─ Svi smo mi dužni sebe nekoj deci.Budimo potomci, da bi bili preci ─ tako su i ova tri vanvremenska fotografa ostavili uspomenu svima nama“, istakla je Aleksandra Ćirić Bošković.

Ona je podsetila na to da su knjige, po prirodi svoje društvene i institucionalne misije, temelj individualnog i kolektivnog identiteta i da su deo našeg neprocenjivog kulturnog nasleđa. Pisano nasleđe, kako ističe, je često stradalo i u ratovima, seobama, požarima i drugim nedaćama, uništavano je ljudskim nemarom, iako su predstavljale ogledala svojih nacija i kultura.

„Danas se možemo podsetiti i da su kobnu sudbinu doživele i čitave biblioteke, kao što je Aleksandrijska, i zato je svaki primerak rukopisne ili stare i retke građe štamapane knjige dragoceno kulturno- istorijsko svedočanstvo i neprocenjivo kulturno nasleđe.Zahvaljujem se na neizmernom trudu i naporu da se na vašim muzejskim policama nalaze izdanja stara i do  pet vekova, gde posebno mesto ima luksuzno religijsko izdanje knjige iz 16. veka“, rekla je resorni sekretar i dodala da  o  značaju toga može samo da sudi vreme u kojem je pretrajalo i ono koje je pred njim.

Ona je poručila da će Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama, kao što je to i do sada, biti pouzdan oslonac ovoj instituciji kulture i podrška u budućim projektima, podsetivši da je za ova dva projekta u prethodnoj godini iz pokrajinskog budžeta izdvojeno dva miliona dinara.

Aleksandra Ćirić Bošković je istakla da podrška kvalitetnim projektima, poniklim iz dobrih i kreativnih ideja jeste potvrda da od kulture nema ni većeg, a ni uspešnijeg ambasadora za bilo koju zemlju, pa i našu.

Ministar Selaković ovom prilikom je pozdravio proglašenje Zrenjanina za nacionalnu prestonicu kulture 2025. godine, zajedno sa gradom Užice ističući da je reč o privilegijama izniklim iz bogatog kulturnog sadržaja oba grada.

„Sama kultura zahteva veliki napor stvaranja, promovisanja, ali i privlačenja publike što je naš najveći zadatak, jer bez nje se to obesmišljava“, rekao je Selaković.

U ime Narodnog muzeja Zrenjanin pozdrvane reči  uputio je direktor Siniša Onjin, dok je gradonačelnik Zrenjanina Simo Salapura istakao ponos i zadovoljstvo što je zahvljajući sveobuhvatnim radom svih onih koji rade u institucijama kulture ovog grada stigla i titula nacionalne prestonice kulture.

O postavci su govorili i njeni autori Bojana Petruš i Dušan Marinković.