STRANCI POLUDELI ZA NEKRETNINAMA U NOVOM SADU Masovno kupuju stanove a nikad nisu ni posetili grad, EVO KOJI JE RAZLOG
Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda, udeo stranih državljana koji su vlasnici stanova je za godinu dana udvostručen, pa od ukupnog broja kupaca njih 4,81 imaju prebivalište van Srbije dok je 2022. godine taj broj bio 2,93 odsto.
Poznavaoci ovog tržišta kažu da su kupci van Srbije u većini slučajeva iz Rusije, Ukrajine, naši ljudi koji decenijama rade u inostranstvu, državljani Bosne i Hercegovine, a u poslednje vreme ima kupaca i iz Izraela.
Stanove, vikendice, apartmane u turističkim mestima u Srbiji kupuju ljudi iz Regiona, kako iz Bosne i Hercegovine, tako iz Makedonije, ali i iz Crne Gore. Trenutno su dva velika gradilišta aktuelna kako na Zlatiboru tako i na Srebrnom jezeru. Na oba mesta je u toku izgradnja većeg broja stambenih objekata. Oba mesta su omiljena izletišta Vojvođana.
Danča Slalov iz „Status nekretnina” kaže za „Dnevnik” da su Rusi koji kupuju nekretnine u većini slučajeva iz takozvane srednje ili radne klase i nema ih mnogo.
- Rusi su i ranije birali Novi Sad za ulaganje. I kod njih je dosta razvijen IT sektor, tako da mogu odavde da rade. Kod nas najviše stanova kupuju IT stručnjaci, koji imaju od 28 do 40 godina. Pored njih, neretko građani iz Republike Srpske kupuju manje stanove. Kada je reč o onima iz država Evropske unije, to su uglavnom naši ljudi koji su neko vreme radili van Srbije, pa su zaradili novac koji žele da ulože u stan ili manju kuću – kaže Slalov i dodaje da najčešće svi oni plaćaju u kešu.
Neretko se dešava da državljani Evropske unije koji nemaju apsolutno nikakve veze sa Novim Sadom, po savetu prijatelja, kupe nerketninu, ali se najpre dobro informišu o svemu. Bukiraju smeštaj u nekom hotelu nekoliko nedelja, podrobnije se upoznaju s gradom i tek onda biraju nekretninu. Većina stanove plaća gotovinom i biraju manje nekretnine i kuće van centra grada.
Upotreba kreditnih sredstava za finansiranje kupovine nepokretnosti u 2023. godini zabeležila je smanjenje u odnosu na prethodni period: 7 odsto svih nepokretnosti u Republici Srbiji kupljeno je uz učešće kredita, naspram 11 odsto u 2022. godini. Iz kreditnih sredstava najčešće su kupovani stanovi, 17 odsto svih kupoprodaja stanova u 2023. godini (9 procentnih poena manje nego u 2022. godini).
Ukupna vrednost tržišta prometovanih nepokretnosti u 2023. godini u Republici Srbiji je iznosila 6,5 milijardi evra, što je 13 odsto manje u poređenju sa rekordnom 2022. godinom, dok je u poređenju sa 2019. predpandemijskom godinom to rast od 57,8odsto. U 2023. godini, ukupan broj realizovanih kupoprodaja nepokretnosti iznosio je 121.627, što predstavlja smanjenje od 13odsto u poređenju sa 2022. godinom. Međutim, u poređenju sa predpandemijskom 2019. godinom, broj realizovanih ugovora o prometu je veći za 15,7odsto.
Teritorijalno, najviše prodaja nepokretnosti ostvareno je u Vojvodini (33 odsto), Šumadiji i Zapadnoj Srbiji (27 odsto), Gradu Beogradu (23 odsto), dok je region Južne i Istočne Srbije zabeležio udeo od 17odsto u broju kupoprodaja nepokretnosti. Najskuplje nekretnine mereno cenom po metru kvadratnom i dalje su u Gradu Beogradu i to u kompleksu „Beograd na vodi”, gde je postignuta cena od 11.475 evra po kvadratnom metru.
S. Aničić Ilić
