PROFESOR S NJUJORŠKOG UNIVERZITETA DOSELIO SE U SRBIJU Evo šta ga je nagnalo da UTOČIŠTE POTRAŽI U BEOGRADU

Tim Pejdž (69) čuveni profesor sa instituta Pibodi pri američkom univerzitetu "Džons Hopkins",  i dobitnik Pulicerove nagrade, zbog usamljenosti i sve gore situacije sa koronavirusom 2020. u Njujorku, jednostavno je odlučio da krene u nepoznato i ode u zemlju u kojoj nikada pre nije bio. Nepoznato se pretvorilo u poznato, pa je prve godine u Beogradu proveo 10 meseci, a onda mu se svake godine, baš kao i ove, vraćao.

O svom iskustvu je pisao u članku za "Vol stir džurnal".

"Kada je kovid pogodio Njujork 2020. bio sam u srednjim 60-im i oporavljao sam se od povrede mozga koja je, prema lekarima, 'trebalo da me odnese nekoliko godina ranije". Međutim, ne samo da sam preživeo, već sam ponovo postao 'gladan života' - da bih se jadno našao na najgorem žarištu pandemije u SAD.

Nekoliko prijatelja mi je umrlo, a na TV-u sam gledao slike improvizovanih mrtvačnica, popločanih po šatorima, kamionima i u Central parku... Moje komšije i ja smo se oprezno mimoilazili jedni pored drugih na ulazima zgrade. A onda, nakon svega toga, nisam napustio svoju zgradu mesecima", rekao je Pejdž pa dodao:

"Delimično usamljen, polupenzionisan, s odraslom decom koja su bila zauzeta školom ili poslom, shvatio sam da moje fizičko prisustvo nikome nije potrebno... Sve što sam tada želeo i o čemu sam maštao bilo je mesto na kom bih mogao da provedem još jednu zimu - u razumnom, ljudskom i dostojanstvenom okruženju, gde bih mogao da čitam, razmišljam i uživam u muzici koju volim".

Međutim, činilo mu se da se granica takvih zemalja svakodnevno zatvaraju za turiste, a glasine o vakcini još nisu bile na vidiku.

"Od jednog do drugog sveta, za par sati"

Jednog popodneva, kada je njegova anksioznost postala ogromna da bi je podneo, nakon par sati istraživanja i informisanja o Srbiji, koja je u tom trenutku i dalje bila otvorena za Amerikance, kupio je kartu u jednom pravcu za Beograd.

"Samo sam nazvao aerodrom i rezervisao kartu za Beograd, tako olako kao da naručujem picu. Avion Er Srbije me je preko noći, sa aerodroma "DŽ. F. Kenedi" u Njujorku za osam sati doveo u Beograd. Od jednog do drugog sveta, stigao sam za samo osam sati leta! Kada sam stigao, nakon carine, već sat vremena kasnije bio sam u krevetu u hotelskoj sobi", priseća se Pejdž.

Dalje je objasnio da se kroz nekoliko dana odlučio da iz hotelske sobe pređe u iznajmljen stan.

"Uzeo sam mali prijatan stan iz komunističkog doba na Dorćolu - starom kraju grada u blizini hotela Moskva i Kalemegdanske tvrđave, na ušću reka Save u Dunav... Moja kirija je bila 550 dolara mesečno, uključujući režije i balkon. Tada sam pomislio 'možda ću se skućiti i preživeti neko vreme, čekajući neka bolja vremena" napisao je on u svojoj reportaži za "Vol stir džurnal".

Osećao se dobrodošlim

Beograd ga je oduševio od samog starta. U njemu se osećao dobrodošlim a posebno je bio radostan što je svoj posao mogao da obavlja iz kafića, "na jesenjem Suncu, upoznajući nove prijatelje koji su prolazili ulicom Strahinjića bana".

"Mladi ljudi su vozili skutere po zgusnutim ulicama i konstantno govorili 'Zdravo', 'Ćao'. Ponekad sam se osećao kao da sam u 'La Dolče Vita' filmu; Dok su me drugi delovi grada, koji su se još oporavljali od bombardovanja 1999. godine, podsetili na pohaban Beč iz 'Trećeg čoveka'", napisao je on.

Kako je dalje naveo, jedno od prvih iznenađenja sa kojima se susreo u Beogradu bila je činjenica da jako lako može steći nove prijatelje.

"Beogradsko vreme je šest sati ispred njujorškog, tako da bi me prijatelji na istočnoj obali Amerike zvali kasno popodne, a prijatelji sa zapadne obale u vreme kada se budim. Kako su mi trebali prijatelji i iz Srbije, učlanio sam se u Fejsbuk grupu posvećenu strancima, sa hiljadama ljudi voljnih da daju savete na engleskom o svemu - od izbora komšiluka do kuvanja kineske hrane", rekao je on pa dodao:

"Tog dana sam kupio sveže proizvode na najbližoj pijaci, naučio kuda vode putevi i kako se izgovaraju imena ulica. Bio je to prvi put od mojih ranih 20-ih da nisam imao pojma šta će doneti sutra, što je bilo i zastrašujuće i oslobađajuće".

Pejdž je tada pohvalio i način na koji je Srbija kao zemlja funkcionisala tokom kovida.

"Ljudi su, kao i ja ovde bili u strahu. Srbija je od početka virus shvatala ozbiljno, ali ne histerično; korona nikada nije bila okidač za svađu. Prodavnice nisu puštale nikoga bez maske, a mi smo strpljivo čekali u redu, bez ikakvih nagoveštaja da je nečija sloboda na udaru", piše on.

Jednostavno srećan u jednostavnom Beogradu

Ono što ga je možda najviše kupilo bila je, kaže jednostavnost Beograda zbog koje je i sam bio jednostavno srećan.

"Bilo je čudno probuditi se tokom noći zbog pijane svađe na ulici, ali bez brige da će se završiti pucnjavom. Ipak, iako je istorija Beograda duga i krvava – grad je sravnjen sa zemljom više od 30 puta, zbog čega su mnoge ulice nazvane po herojima iz prošlosti... Beograd ceni jednostavna zadovoljstva koja se lako nalaze. Odavno nisam bio tako jednostavno srećan kao vetrovitog popodneva, gledajući Beograđane kako bacaju grane svojim psima na Kalemegdanu, gde su se slične igre odigravale pre 1.000 godina", kaže Pejdž.

Oduševio ga je i proces i brzina dolaska do vakcine, jer je Srbija nudila lečenje svakom stanovniku, uključujući i strance. Tako da je svoju prvu vakcinu primio u Beogradu.

U Beču "među svojima"

Tim je kasnije otišao za Beč, gde je s vakcinacionim sertifikatom bez problema uspevao da uđe u restorane. U jednom od njih sreo je još jednu Srpkinju.

"Kada je konobarica u Beču prišla za moj sto, hladni bečki profesionalizam odmah je omekšao kada je videla moj sertifikat. Mogao sam da pročitam njenu sreću na licu. Ispostavilo se da je Srpkinja, iz sela van Beograda - mlada osoba koja je otišla u veliki grad, ali je bila oduševljena što je našla osobu koji zna odakle je. Što, logično, jesam", zaključio je Pejdž.

Svake godine Beograd poseti barem jednom

Pejdž je nakon svoje prve godine boravka u Srbiji nastavio da posećuje Beograd i prijatelje koje je stekao tokom tog perioda.

Nedavno je, na letu iz Njujorka za Beograd slučajno započeo razgovor sa ženom koja je sedela pored njega i, na njegovo oduševljenje, bila je Srpkinja. U razgovoru s njom, Pejdž je rekao da mu je Beograd jedan od omiljenih gradova na svetu i da mu se rado vraća, najpre zbog prijatelja koje je stekao tokom svog boravka.

Takođe, nije krio da mu je omiljeni deo grada Dorćol.

Dnevnik, Blic