VELIKI LJUBITELJ ŠARANSKOG RIBOLOVA: Ko se na DTD-u iškoluje i u Italiji briljira
Ribolovačka priča Saše Nadlačkog iz Ruskog Sela počela je u ranom detinjstvu, na obalama kanala DTD.
Uz oca i strica je zavoleo pecanje, pelcer se brzo primio i ne napušta ga do danas.
U početku je pecao mahom belu ribu (i sve što naiđe), standardnim metodama na plovak, ali to je trajalo do momenta kada se susreo sa šaranskim ribolovom. U početku, sa društvom je pecao na jezeru PIK-a Bečej, sa priborom namenjenim beloj ribi, uz predvez „na dlaku” u komercijalnom ribolovu i sistemu „ulovi i pusti”.
Ali, zaraza ovom vrstom ribolova vremenom je bila sve veća.
- Sa školskim drugarom Draganom Plavšićem, sa kojim najčešće idem na pecanje, otišao sam na DTD kraj Kikinde, ciljano na šarana – seća se Nadlački. – Upecali smo par komada, mahom teških između dva i tri kilograma i od tog momenta sam definitivno shvatio da mi najviše podiže adrenalin i čini zadovoljstvo šaranski ribolov na divljim, nekomercijalnim vodama. Draž je u čekanju, neizvesnosti, nadmudrivanju…
Potpunoje, kaže, batalio komercijalu i opremio se mašinicama, štapovima i stabilizatorima za lov šarana. Više ništa nije bilo kao pre.
- Uživam kada sam pored vode. Volim, naravno, da upecam šarana, ali nije to suština mog zadovoljstva. Ono leži u izazovu da, pogotovo na vodi koju ne poznajem, pronađem dobitnu kombinaciju za ulov. Da nađem dobru poziciju, odredim dobinu, pronađem pravi mamac, pravovremeno odreagujem – kaže Saša.
Ono što je u košarci tripl–dabl, to je u ribolovu tripl-ran. Saša Nadlački je postigao jedan.
- Pre dve godine, u Italiji, za manje od četiri minuta, na tri štapa ulovio sam tri šarana – objašnjava Nadlački.
A Italija je posebna priča. Posao ga je odveo na Apenine, gde provodi nekoliko meseci godišnje. I tu uživa u šaranskom ribolovu.
- U oblasti Emilija – Romana, u okolini Ravene, pecam na rekama Lamone i Reno. Priobalje i ceo ambijent se razlikuje od ovdašnjih, ravničarskih voda.
- Na reci Reno, recimo, obala je prilično strma, sa malo pristupačnih mesta. Ali, i to je deo draži, naći mesto i dobitnu kombinaciju za ulov – kaže Saša.
I upravo na italijanskim vodama ovaj „šarandžija” ulovio je najveće primerke omiljene ribe: bilo je tu primeraka i od osam, osam i po kilograma.
Peca šarane, a nekada kao (utešna) nagrada naiđe i neki amur. A nagrada dolazi jer Saša peca i zimi, kada na obalama, kako kaže, „žive duše nema”.
D. Knežić
